Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

ŽALOST
Primarna emocija koja se javlja kao reakcija na gubitak nečeg dragocenog, važnog, bilo da je to draga osoba, neki vredan predmet ili ideal. Ukoliko je ono što je izgubljeno vredno, subjektivno značajnije, utoliko je i ž. veća i dugotrajnija. Ž. proizvodi nisku tenziju i ne pokreće akciju kao druge primarne emocije (npr.radost, strah, gnev). Za emociju ž. je karakteristično bolno raspoloženje, prolazni prekid interesovanja za spoljašnji svet, gubitak sposobnosti za ljubav, bezvoljnost. Na planu ponašanja ona se manifestuje u usporenom hodu, odsustvu gestikulacije, tihom i monotonom govorenju, pognutoj glavi itd. Posle gubitka objekta (npr.smrti bliske osobe), prvo nastupa faza šoka, metalne "anestezije", koju smenjuje faza intenzivne ž. (plač, jecanje, hvatanje za glavu itd.). Još kasnjie, prvobitno snažno očajanje, neutešna ž. prelazi u osećanje tuge i potištenosti, da bi se, najzad, osoba prilagodila i vratila svakodnevnom poslu. U svim kulturama posmrtni obredi prate, artikulišu i kanališu afekt ž., pomažući pojedincu da sačuva mentalnu ravnotežu. Ž. je, prema psihoanalizi, normalan odgovor na gubitak voljenog objekta, za razliku od melanholije koja je patološki. "U slučaju žalosti, siromašan i prazan je postao svet; u slučaju melanholije takvo je samo ja", piše S.Frojd (Freud). Po isteku određenog vremena, u normalnom slučaju, zahvaljujući procesu rada žalosti, prvobitna ž. spontano se gubi, a pojedinac se miri sa gubitkom koji ga je zadesio.
ŽELJA
Psihička težnja ili žudnja, svesna ili nesvesna koja, podstaknuta predstavom poželjnog objekta, stremi njegovom dostizanju, na stvaran ili imaginaran način. 1. U klasičnoj introspektivnoj psihologiji, isključivo svesna čežnja ili težnja ka nekom privlačnom cilju. 2. U psihoanalizi, jedan od temeljnih i središnjih pojmova, koji obično označava zabranjenu, nesvesnu, suzbijenu težnju. Izdanak ž. često se sreće veoma daleko od prvobitne, izvorne nagonske ž. Iza prividno najmoralnijeg ponašanja, S-Frojd (Freud) često otkriva upravo najstarije, najgnusnije ali i najsnažnjie ž., a to su seksualne, agresivne i egoističke. Ove zabranjene izvorne želje nikada se ne mogu u potpunosti zadovoljiti. A kada je nagonskoj ž. uskraćeno zadovoljenje na prvobitnom objektu, tada dolazi do njenog pomeranja. Čovek je, prema psihoanalizi, biće neostvarenih želja i infantilnih čežnji. Pojedinac ne samo da je osuđen na neuspeh u ralizaciji svojih najsnažnijih želja, već ne sme svesno ni da zna za njihovo postojanje, pa čak ni da otvoreno sanja njihovo ispunjenje. Program pricipa zadovoljstva je u sukobu sa celim svetom. Zadovoljenje ž. je redak i neizbežno kratkotrajan fenomen.
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 1.10.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.11.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u