Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | Dž | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

ZADOVOLJSTVO

1. U opštoj psihologiji, prijatno osećanje koje organizam nastoji da maksimalno produži, a varira od osećanja blage ugodnosti, preko uživanja sve do ekstaze. Z. može da nastane naglim smanjenjem napetosti zadovoljenja nagona ili potrebe, ali može biti povezano i sa porastom tenzije koji se javlja prilikom narastanja neke želje ili pri porastu prijatne stimulacije (seksualne, intelektualne i sl.). Z. može biti trenutno, ali i relativno trajno. Neurofiziolozi su otkrili izvesne centre u mozgu čije draženje izaziva osećanje intenzivnog z. 2. U psihoanalizi, jedan od teorijski najsnažnijih pojmova, koji označava subjektivno veoma snažan i kratkotrajan afekt uživanja, praćen rasterećenjem tenzije nagona i postizanje zadovoljenja. Celokupna psihička aktivnost određena je principom zadovoljstva. Prema S.Frojdu (Freud), praobrazac najvećeg mogućnog zadovoljstva i sreće je erotska ljubav. Snažno z. koje nazivamo srećom, piše Frojd, "potiče obično od iznenadnog zadovoljenja jako nagomilanih potreba, a po svojoj prirodi mogućna je samo kao epizodičan fenomen". Usled internalizacije kulturnih zabrana, težnji za z. dodaju se, pored spoljašnjih, i unutrašnje prepreke, što dovodi do konflikta i stvaranja različitih zaobilaznih puteva ka postizanju zabranjenog uživanja. Tokom života, od najranijih perioda, menjaju se izvori i objekti z. Individua neke snažno doživljene izvore i oblike postizanja seksualnog z. , međutim, nikada ne napušta, već se za njih trajno fiksira, tako da, kasnije, u svakoj novoj situaciji frustracije teži da im se vrati putem regresije. Frojd razlikuje prethodno z., koje se dostiže u ljubavnoj predigri (gledanje, ljubljenje, milovanje itd.) i koje je nepotpuno, do završnog z., koje se postiže na kraju seksualnog čina i koje je potpuno.

ZALJUBLJENOST

Stanje, suprotno narcizmu, u kojem dolazi do prevelikog pretvaranja ego libida u objektni libido. U zaljubljenosti se potiru granice ega, koje razdvajaju ono što je deo ja, od onog izvan, što je ne-ja. S.Frojd (Freud) definiše stanje z. kao "prelivanje ego-libida na objekt". Njegove karakteristike su: precenjivanje voljene osobe, uzdizanje seksualnog objekta do idela i umanjivanje svoje ličnosti u odnosu na obožavani objekt. Kod zaljubljene osobe dolazi do suzbijanja telesne, čulne komponente ljubavi i razvoja nežnosti, koja je seksualnost sa zaprečenim ciljem, U procenjivanju osobina voljene osobe, zaljubljeni je neizbežno pristrasan, neobjektivan, on krivotvori stvarnost, preuveličavajući i zanemarujući loše strane partneove ličnosti. Voljena osoba se idealizuje. Kod zaljubljenosti se stapaju "altruizam i libidinalno zaposedanje objekta"(Frojd). Stanje zaljubjenosti slično je stanju hipnoze.

ZAVISNOST (OD DROGE)

Snažna vezanost osobe za neku psihoaktivnu supstancu, koja se ispoljava kao neodoljiva strast za njenim konzumiranjem, po cenu gubitka ugleda, porodice, prijatelja, imetka i novca, kao i zapadanjem u apstinencijalnu krizu, kada mu je uskraćena njena upotreba. Ova z. može biti samo psihička ili i fizička. Koliko će brzo nastupiti i kakva će biti prirod i jačina z. zavisi od mnogih činilaca: vrste droge i njenih farmakoloških svojstava, od načina učestalosti, količine i dužine konzumiranja, od ličnosti zavisnika i njegovih potreba, njegove porodične i društvene sredine itd. Odvikavanje od psihičke i fizičke z. vrši se obično u bolničkim uslovima, uz primenu medikamentozne terapije, i nekog vida psihoterapije.

ZAVIST

Neprijatna emocija usmerena na osobu kod koje opažamo da poseduje ono što mi nemamo a za čime čeznemo. Z. uključuje i osećanje da smo nepravedno zakinuti, tj. da bi bilo pravedno da posedujemo ono (ugled, titulu, moć, bogatstvo i sl.) što poseduje osoba kojoj zavidimo. Ličnost prema kojoj osećamo z. zaokuplja naše misli, fantaziju, osećanja i predstavlja važnu osobu u nešem životu. Osećanje z. najpre se javlja kao emocija usmerena na brata ili sestru koji imaju "nezaslužene" privilegije i ljubav roditelja.

ZRELOST

1. U biologiji, stanje pune anatomske i funkcionalne razvijenosti organizma, a rezultat je procesa sazrevanja. 2. U psihologiji, stepen potpune i relativne ( u odnosu na dati kalendarski uzrast) razvijenosti nekog procesa, sposobnosti, crte ili funkcije (npr. pamćenja, inteligencije, savesnost ili altruizma) ili ličnosti u celini. Z. ličnost ima više različitih aspekata, kao što su fizička, seksualna, intelektualna, emocionalna, moralna i socijalna zrelost. Pojam zrele ličnosti nužno je pod uticajem socio-kulturnih činilaca i vrednosno obojen. 3. U svakodnevnom jeziku, period u životnom ciklusu pojedinca između kraja adolescencije i početka starosti (od 18-21. i do 60-65. godine).

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – mart, 2012.
Emocionalna pismenost – maj, 2012.
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 25.03.2012.
Emocionalna pismenost – maj, 2012.


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – 15.03.2012.
Emocionalna pismenost – maj, 2012.
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 21.04.2012.
Emocionalna pismenost – maj, 2012.