Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

TALENAT
(lat. talentum=antička novčana jedinica) Natprosečno razvijena urođena specifična sposobnost (ili grupa sposobnosti) koja se relativno rano javlja u ontogenezi i pojedincu omogućava brzo i lako sticanje neke veštine (npr.vožnje automobila, crtanja, vajanja, sviranja klavira), kao i visoko postignuće i veliki uspeh na dređenom polju (npr.planinarenje, streljaštvo, matematika, književnost, slikarstvo, muzika). Razlikuje se od obdarenosti.
TEMPERAMENT
(lat. temperamentum=prava mera sastojaka mešavine) Sklop urođenih predispozicija za jačinu i način emocionalnog doživljavanja i reagovanja. T. je deo ličnosti koji određuje učestalost, brzinu, intenzitet, trajanje i kvalitet reakcije individue. Od njega zavisi koliko se lako i često neki pojedinac uzbuđuje, koliko to dugo traje i kakav afektivni ton i kakve emocije (prijatnosti i vedrine ili neprijatnosti i tuge) preovlađuju. T. je određen pretežno nasleđem i relativno teško se menja pod uticajem sredinskih činilaca, kao što to pokazuju longitudinalne studije dece (od rođenja do adolescencije). T. je određen telesnom konstitucijom i, posebno, građom i funkcionisanjem autonomnog nervnog sistema i endokrinog sistema. Prva i najpoznatija teorija t. nastala je u antci, a formulisali su je začetnik medicine Hipokrat (5.v.n.e.) i rimski lekar Galen (2.v.n.e.). Prema ovoj klasičnoj teoriji, u zavisnosti od toga koji od četiri telesna soka preovlađuje u organizmu, ispoljiće se jedan od četiri temperamenta: flegmatičan, koleričan, melanholičan ili sangviničan. Značaj ove teorije i tipologije jeste u tome što je uočila važnost hemije i konstitucije tela za emocionalno ponašanje i što je shema dovoljno opšta, elastična i otvorena za različita, nova tumačenja. Tako, recimo u ovom veku ruski naučnik I.P.Pavlov prihvata antičk četvoročlanu podelu temperamenta, ali je ne objašnjava telesnim sokovima, nego razlikom u načinu funkcionisanja nervnog sistema (miran, neobuzdan, slab i živahan tip). Termin t. nekada se upotrebljava u vrlo širokom značenju kao sinonim za karakter ili ličnost. U pridevskom obliku u svakodnevnom govoru, izraz temperamentan koristi se u smislu strastan, živahan, vatren.
TEORIJA KOMUNIKACIJE
Teorijski i metodološki pristup u različitim oblastima (jezik, kibernetika, elektrotehnika, robotika, kultura, folklor, umetnost, religija, psihologija, neurologija, sociologija itd.) koji zbivanja među mašinama, životinjama, ljudima, kao i tvorevine ljudske delatnosti posmatra sa stanovišta razmene informacija, tj. čija je paradigma komunikacija. Mada je t.k. nešto šira, često se poistovećuje sa >teorijom infomacija.
TERAPIJA
(grč. therapeja=negovanje, opsluživanje, lečenje) Postupak kojim se ublažavaju ili otklanjaju poremećaji ili bolesna stanja organizma, tako da se vaspostavlja prethodno narušeno skladno, normalno funkcionisanje ili izgubljeno stanje zdravlja. Ukoliko se leče samo simptomi, onda je to simptomatska, a ako se ukljanjaju uzroci bolesti, onda je to kazualna t. Ako je lečenje usmereno prevashodno na telesne bolesti i poremećaje koji imaju organske i fizičke uzročnike, onda se upotrebljava izraz t., a ako su predmet lečenja psihofizički poremećaji psihogenog porekla i kada se koriste psihološke metode lečenja, onda je reč o psihoterapiji, koja se skraćeno naziva t.
TIPOVI LIČNOSTI
Karakteristični obrasci, modeli ličnosti, koji služe za grubo razvrstavanje, prema nekim sličnim osobinama, inače međusobno veoma različitih individua u svega nekoliko (obično, od dve osobe do sedam-osam) kategorija. Jedna od najpoznatijih je Jungova (Jung) klasifikacija ljudi, prema orjentaciji libida, u dve osnovne kategorije, introvertni i ekstravertni tip. Ali od zavisnosti od dominantnosti određene psihičke funkcjie, mogu se razlikovati više podtipova, kao što su misaoni, intuitivni itd. Šprangerova (Spranger) tipologija ljudi (ekonomski, teorijski, religiozni, politički itd.), na osnovu vrednosnih orjentacija, nastala je racionalnim putem. U Krečmerovoj (Kretschmer) tipologiji ličnosti, izgrađenoj na osnovu razlika u telesnoj konstituciji (asentički i piknički tip), razlikuje se ciklotimni i shizotimni tip. U Šeldonovoj (Sheldon) tipologiji, prema dominantnosti endomorfne, mezomorfne ili ektomorfne komponente u telesnoj građi, razlikuju se viscerotonični, somatotonični i cerebrotonični tip ličnosti. Nekada je teško pojam karaktera razlikovati od pojma ličnosti (često se koriste sinonimno u sintagmama, npr. tradicijom usmeren tip karakter/ličnosti, ciklotimni karakter/ličnosti ili autoritarni karakter/ličnost.
TIPOVI RUKOVOĐENJA
Osobeni načini i stilovi upravljanja/rukovođenja grupom, kojima se koristi vođa kako bi što uspešnije ostvario ciljeve grupe i postigao što bolju efikasnost funkcionisanja grupe. Prema K.Levinu (Lewin), to su autokratsko ili autoritarno, demokratsko ili rukovođenje bez rukovođenja ili lese fer rukovođenje. Sveki od ovih tipova uspešan je u određenoj vrsti grupe, kao i za postizanje određenih grupnih ciljeva. Nijedan od ovih t.r. nije apsolutno efikasan i uspešan.
TIPOVI TEMPERAMENTA
Najpoznatija je tipologija temperamenta koju je pre dvadeset pet vekova izgradio čuveni grčki lekar Hipokrat, a dopunio rimski lekar Galen (2.v.n.e.). Prema Hipokratu, u zavisnosti od toga koji od četiri telesna soka (sluz, žuč, crna žuč i krv) preovlađuje u organizmu, nastaće jedan od četiri tipa temperamenta: flegmatičan, koleričan, melanholičan, ili sangviničan. Ruski naučnik I.P.Pavlov prihvata ovu tipologiju, ali je ne objašnjava telesnim sokovima, već razlikom u funkcionisanju nervnog sistema, odnosno dominacijom, u većoj ili manjoj meri, procesa ekscitacije ili inhibicije, pa razlikuje miran (u Hipokratovoj tipologiji – flegmatičan tip), neobuzdan (koleričan), slab (melanholičan) i živahan (sangviničan).
TRANSAKCIONA ANALIZA (TA)
Složena eklektička tvorevina Erika Berna (Berne), nastala pod uticajem psihoanalize, teorije komunikacije i psihologije malih grupa, koji sačinjavaju interpersonalna teorija ličnosti, metod formalne analize transakcija i psihoterapija. Kao teorija ličnosti, TA proučava tri različita ego-stanja (Roditelj, Odrasli, Dete) u istoj ličnosti i odnose među njima, kao i transakcije između ovih delova ličnosti kao dve ili više ličnosti u interakciji. Posebnu pažnju ova teorija posvećuje karakterističnom sklopu transakcija koji se naziva igrama i razvoju ličnosti, u kojem je značajno obrazovanje i učvršćivanje scenarija ili skripta. U osnovnom značenju, TA je metod formalno-strukturalne analize sklopa ličnosti, prelaska osobe iz jednog u neko drugo ego-stanje i prikazivanje složenih međuljudskih odnosa pomoću transakcionih dijagrama. Najzad, TA je jedan od najpoznatijih novih pravaca psihoterapije, za koji je karakteristično dijagnostikovanje i menjanje čovekovog mišljenja, osećanja i ponašanja na osnovu demaskiranja životnog skripta i analize transakcija koje se javljaju u toku psihoterapije.
TRAUMA
(grč. trauma=rana, ozleda) 1. U medicini, telesna rana ili povreda. 2. U psihologiji, iznenadni, prekomerno neprijatni, bolni događaj koji izaziva štetne psihičke posledice naziva se > psihička trauma.
TRAUMATSKA NEUROZA
Psihički poremećaj prouzrokovan nekim traumatskim doživljajem (nesreća, dugotrajno stresno stanje), za koji je osoba od tada fiksirana. Simptomi su intenzivan strah, uznemirenost, očajanje, nesanica, strašni snovi itd. Pošto kod t.n. nema elaboracije unutarpsihičkog neurotičkog konflikta, već su direktan izraz dejstva traume, one se ne ubrajaju u tzv. prave neuroze "psihoneuroza").
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 1.10.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.11.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u