Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

RACONALNI TIP
U Jungovoj (Jung) teoriji ličnosti, tip ličnosti kod kojeg u rasuđivanju, stavovima i delanju preovladavaju racionalne funkcije (mišljenje i osećanje), kojima se saznaje ono što je opšte, apstraktno. Suprotno iracionalni tip.
RACIONALIZACIJA
1. U ekonomiji, privredi i tehnici postupak poboljšanja nekog metoda rada ili neke institucije, sistema ili organizacije da bi postao bolji, efikasniji, celishodniji, smisleniji, razumniji (npr. r. proizvodnje, r. potrošnje, r. učenja, r. obrazovanja). 2. U psihoanalizi, mehanizam odbrane u kojem se za svoje nedostojne postupke ili za pretrpljeni neuspeh naknadno traži opravdanje u društveno prihvatljivim motivima, kako bi se izbeglo osećanje stida ili manje vrednosti i očuvalo ugroženo samopoštovanje. Suština r. jeste u tome da se pravi, mada, sa stanovišta ega, neprihvatljivi i "niski" motivi vlastitog ponašanja, zamenjuju izmišljenim, ali zato prihvatljivim i "višim" motivima. Bitno je istaći da ovde nije reč o laganju i svesnom obmanjivanju, već o nesvesnoj samoobmani. Jedan vid r. je "kiselo grožđe" (neuspeh u nekoj aktivnosti opravdavamo time što to "nije bilo vredno truda"), a drugi je "sladak limun" (za ono što ne smemo, kažemo da nećemo da učinimo jer smo "isuviše plemeniti"). 3. U psihologiji pamćenja, prema F. Bartletu (Bartlett), tendencija u sećanju da se naknadno povezuje ono što je u pamćenju ostalo nepovezano ili davanje racionalnog objašnjenja onome što je nedovoljno jasno ili motiva onome što je nemotivisano. R. je izraz težnje za osmišljavanjem.
RACIONALNO
(lat. ratio = mišljenje, razum, um) Ono što pripada umu, razmu, ono što je misaono, razumno po svom poreklu ili po svojoj prirodi. R. je ono što se zasniva na pravilnom logičkom mišljenju i ispravnom zaključivanju iz datih premisa. Suprotno iracionalno, bezumno ili empirijsko, intuitivno.
RASPOLOŽENJE
Relativno slabo, sveprožimajuće i prelazno emocionalno stanje koje može, ali i ne mora da bude povezano sa spoljnim zbivanjima i situacijama (često nastaje neobjašnjivo, spontano). Ovo prijatno ili neprijatno r. daje emocionalnu boju našem celokupnom opažanju i mišljenju, tj. prožima sve naše iskustvo i ponašanje. Kada nas "obuzme" radost, tada ceo svet izgleda radostan i prozračan, a ljudi dobri, ali kada nas "uhvati" turobno, sumorno r. onda nam se isti taj svet čini mračnim, neprijatnim, a ljudi daleki i hladni. U prijatno r. svrstavaju se radost, veselost, osećanje sreće, spokojstva, a u neprijatna – depresivno, mrzovoljno, turobno, teskobno r., kojima često ne znamo pravi razlog jer se on može nalaziti u nesvesnom. Kod nekih ljudi preovladava dobro, a kod nekih rđavo r., što je povezano sa životnim iskustvom, crtama ličnosti i temperamentom. Prema K. G. Jungu (Jung), ćudljiva promena raspoloženja, neobjašnjiva "ispunjenost", "obuzetost" tugom, zlovoljom ili radošću kod muškaraca je znak da je Anima preplavila psihu.
RAZDRAŽLJIVOST
1. Sposobnost reagovanja živog organizma ili specijalizovanog organa (čula, nerava) na stimulus. 2. Podložnost lakom uzbuđivanju, preosetljivost. Ova sklonost se često susreće kod dece, histeričkih i drugih neurotičnih bolesnika.
RAZVOJ IDENTITETA
Proces sticanja identiteta odvija se, prema E. Eriksonu (Eriksonu), kroz ceo život, prolaskom ličnosti kroz genetički određene stadijume razvoja, praćenih krizama identiteta. Iz svake od njih, ukoliko prevladava krizu, osoba izlazi sa povećanim osećanjem unutrašnjeg jedinstva i sa više smisla za dobro rasuđivanje. R. Erikson je opisao kao osam stupnjeva psihosocijalnog razvoja ličnosti. Svakom od tih stupnjeva odgovara određeni osnovni kvalitet ega, njegova snaga i određena "vrlina". Prvi stupanj je sticanje osnovnog poverenja (naspram nepoverenja), drugi sticanje autonomije (naspram stida i sumnje), treći, inicijative (naspram osećanja krivice), četvrti je marljivost (naspram osećanja manje vrednosti), peti je oformljenje identiteta (naspram konfuzije identiteta), šesti intimnost (naspram izdvojenosti), sedmi, stvaralaštvo (naspram zastoja) i poslednji, osmi, integritet (naspram očajanja). Ovih osam stadijuma Erikson je opisao u svojim delima Detinjstvo i društvo (1950, 1963), Identitet: mladost i krize (1968) i Uviđanje i odgovornost (1964).
RAZVOJ LIČNOSTI
Složen proces progresivnog menjanja i usložnjavanja ličnosti, od prvih dana po rođenju pa sve do zrelosti, ili do kraja života. R. l. obuhvata postupan proces nastanka i uobličavanja ličnosti, u sukcesivnom nizu diferenciranja i integrisanja psihičkog života na sve višem nivou. R. l. određen je nasleđem, sredinom i ličnom aktivnošću, kao i interakcijom na sva tri faktora. Mnogi teoretičari na različite načine obajšnjavaju samu prirodu razvoja i ne slažu se u tome da li je r. l. kontinuiran ili diskontinuiran proces, da li je rano detinjstvo presudno za kasniji razvoj, koliki je uticaj sociokulturnih činilaca itd. S. Frojd (Freud), K. G. Jung (Jung), E. H. Erikson (Erikson), G. V. Olport (Allport) i drugi teoretičari smatraju da ličnost, tokom razvoja, prolazi kroz kvalitativno različite stadijume, dok B. F. Skiner (Skinner) i drugi bihejvioristi smatraju da je r. l. isključivo kvantitativan i kontinuiran proces. Psihoanalitičke teorije kao glavne mehanizme razvoja ističu identifikaciju i sublimaciju, bihejviorističke teorije mehanizme klasičnog, operantnog i vikarijskog uslovljavanja, a humanističke samoaktualizaciju i funkcionalnu autonomiju. Pojedini teoretičari naglašavaju razvoj nagona, posebno psihoseksualni razvoj (Frojd, M. Klajn), drugi razvoj identiteta (Erikson), treći razvoj samosvesti (Olport), četvrti razvoj karaktera (From), peti razvoj celovitosti ličnosti (Jung), šesti razvoj motiva samoaktualizacije (Maslov) itd. Cilj razvoja je, na različite načine definisana, dobro integrisana, socijalizovana, zrela ličnost (genitalni, produktivni karakter, autentična, celovita, samoaktualizovana ličnost itd.).
REAKTIVNA DEPRESIJA
Za razliku od endogene, r. d. je depresija direktno izazvana nekim bolnim, traumatičnim događajem (npr. bankrot, smrt bliske osobe, teška bolest itd.) i nastaje vrlo brzo posle njega. Osećanje tuge, očajanja, beznađa kod r. d. najjače je uveče, dok je kod tipične depresije ovo osećanje najsnažnije ujutru.
REAKTIVNA NEUROZA
Neurotični poremećaj, najčešće u vidu anksioznosti, uznemirenosti, nesanice, rasejanosti, razdražljivosti ili neke psihosomatske bolesti, nastao kao odgovor na neku stresogenu situaciju i može spontano nestati. Nekada je, međutim, potrebna psihoterapija, kao i kod "pravih" neuroza.
REAKTIVNA PSIHOZA
Težak duševni poremećaj nastao kao neposredna reakcija na određeni stresogeni događaj (npr. tortura, silovanje, porođaj, davljenje, razvod) ili snažan patogeni pritisak socijalne sredine (stigmatiziranje, ostrakizam) i u razumljivoj je psihološkoj vezi s ovim nepovoljnim okolnostima. R.p. je, u pogledu etiologije, na suprotnom kraju od endogene psihoze, mada valja imati u vidu da je svaka psihoza u izvesnoj meri reaktivna. Od r.p. najčešće su depresija, zatim paranoja i shizofrenija.
REALNOST
Sveukupnost onoga što stvarno postoji, nasuprot onome što postoji samo u mislima, mašti i plod je čovekovih želja ili strahova. U psihologiji se naglašava značaj subjektivne psihičke r. koja značajno, nekada čak i više, utiče na čovekovo ponašanje od tzv. objektivne r. U početku svog razvoja dete ne poznaje r., već je postepeno shvata, odnosno konstruiše u skladu sa svojim saznanjima, mogućnostima, a dok je još malo, ono meša objektivnu i subjektivnu r. Tek postepeno u svom ponašanju i mišljenju ono počinje da se vlada po principu realnosti. Jedan od važnih simptoma psihoze jeste gubitak kontakta sa r.
REFERENTNI OKVIR
Širi sistem pojmova, propozicija, stavova, normi ili standarda na koji se, često nesvesno, oslanja ili poziva onaj ko procenjuje ili tumači neku pojavu, svojstvo, predmet ili ličnost. Recimo, ako procenjujemo dužinu jednog konkretnog automobila, onda ga upoređujemo sa našim implicitnim standardom koga čine prosečno dugačka kola koja svakodnevno susrećemo npr. u Srbiji. Ako, pak, odemu u SAD, gde su kola znatno veća, onda nam ista kola, koja smo ranije procenili kao srednje dugačka, mogu izgledati mala, jer se promenio r. o. Rezultat dobijen na testu inteligencije mora se, prilikom njegove interpretacije, staviti u odgovarajući širi kontekst. Ako tumačimo skor na testu inteligencije nekog dečaka, moramo ga porediti sa skorovima koji dobijaju dečaci njegovog uzrasta, obrazovnog sloja i mesta stanovanja. Smeštanjem datog testovnog postignuća u relevantan niz mera, koji predstavlja r. o., može se adekvatno proceniti stepen razvijenosti inteligencije ovog dečaka.
RELIGIJA
(lat. religio od religare = povezati) Složen i zaokružen sistem verovanja, predstava, simbola, dogmi i obreda usmerenih na komunikaciju sa onostranom, transcendentnom stvarnošću, u čijem je središtu apsolutno, natprirodno i svemoćno biće – Bog. R. pruža čoveku odgovor na pitanje o poreklu vaseljene i o njegovom mestu i zadatku u njoj. Ona mu pruža da nađe put spasenja i obećava mu da će, bude li se pridržavao religijskih pravila njegova duša zadobiti večitu i savršenu egzistenciju posle smrti. R. sistemi imaju svoj razvoj od magije, totemizma i animizma, preko politeizma do monoteizma, kao najvišeg stupnja. Sociologija r. istražuje društvene funkcije r. kao što su očuvanje integriteta grupe i učvršćivanje solidarnosti njenih članova. Psihološka disciplina koja istražuje psihološke osnove i funkcije r. naziva se psihologija religije.
REMISIJA
(lat. remissio = vraćanje, oproštaj) 1. U pravu, ukidanje neke zabrane ili opraštanje kazne. 2. U psihologiji i psihijatriji, spontano i prolazno slabljenje ili gubljenje simptoma duševne bolesti, period u kojem se bolesnik oseća dobro i zdravo, kao pre bolesti.
ALKOHOLIČAR
Osoba kod koje se, usled prkomrnog i hroničnog konzumiranja alkoholnih pića, stvorila psihološka i fiziološka zavisnot od alkohola sa štetnim posledicama po psihofizičko zdravlje, ekonomsko stanje, kao i po njeno moralno i socijalno ponašanje.
RESOCIJALIZACIJA
Planski i sistematski programiran proces korigovanja društveno neprilagođenih stavova, uverenja, sistema vrednosti, i antisocijalnog ponašanja kod osobe gde je proces socijalizacije bio neuspešan. Cilj r. je integrisanje ili ponovo integrisanje pojedinaca sa problemima u ponašanju (prestupnici, narkomani, prostitutke i sl.) u društvenu sredinu. Postoje raznovrsni programi tretmana i postupci r. koji se primenjuju u specijalizovanim zatvorenim institucijama (zatvorima, domovima, bolnicama) ili van njih (porodični smeštaj).
RODITELJ
Prema E. Bernu (Berne), psihičko stanje u kojem osoba oseća, misli i reaguje upravo onako kako je to činio nekada jedan od njegovih roditelja. U ego-stanju R. jednim delom se nalaze verna sećanja na ponašanje stvarnih roditelja, a drugim doživljaj roditeljskih figura. Kada je R. aktivan u nekoj ličnosti, tada on šalje poruku tipa TREBA ili MORA. Obrasci ponašanja i doživljavanja R. su spoljni, socijalno programirani (za razliku od onih kod Deteta), pa se mogu nazvati "eksteropsihom". Osoba koja se nalazi u ego-stanju R. prepoznaje se po tome što ima ukočeno i nadmeno držanje tela, strog izraz lica, a pokreti ruke i pogled su zapovednički. R. ima značajnu ulogu u vaspitanju dece i pomaže pojedincu da mnoge svakodnevne odluke donosi rutinski. Sa stanovišta funkcionalne analize, razlikuju se Negujući/Prirodni R. (blag ton, prijateljski izraz lica, ohrabrivanje, podrška, razumevanje, zaštita) i Kritički R. (strog, naredbodavni ton, neprestano podučavanje, kritikovanje i kontrolisanje Deteta).
RUKOVOĐENJE
Oblik upravljanja grupom u kojem osoba koja ima najveću društvenu moć (vođa); sama ili u saradnji sa drugim članovima grupe učestvuje u donošenju grupnih odluka, kako bi što uspešnije ostvarila ciljeve grupe i/ili što bolje zadovoljila potrebe članova. Postoji više tipova rukovođenja.
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 1.10.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.11.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u