Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

PANIČNI POREMEĆAJ
(grč.panika=strah izazvan neočekivanim zvucima u pustom predelu, pripisan bogu Panu) Vrsta anksioznog poremećaja u kojem dominira iznenadan, bezrazložan, snažan i nesavladiv napad straha i užasa, praćen drhtanjem, tahikardijom, ubrzanim disanjem, gušenjem, vrtoglavicom, nesvesticom osećanjem dezorjentacije i derealizacije. Za razliku od anksioznosti, kod p.p. postoji doživljaj potpune katastrofe, intenzivni strah od smrti ili ludila i potpunog gubitka kontrole. Osobe koje pate od p.p. često su kao deca imala strah od odvajanja usled dužeg ranog razdvajanja od majke.
PARANOIDNA LIČNOST
Osoba kod koje su paranoidne crte ličnosti zamena za paranoju. Te crte su: pogrešno tumačenje stvarnosti, pedantnost, sumnjičavost, narcisoidnost, preterana savesnost, tvrdoglavost itd. Patogeni konflikt kod p.l. ne dovodi do razvoja psihoze, jer se stvaraju trajne promene u egu koje mogu učiniti simptome izlišnim ili makar odložiti njihov razvoj. Takvu ličnost karakteriše ljubav prema logici koja je, zapravo, logiciranje u službi iracionalnih nagona. P.l. često fascinira svoju okolinu besprekornim građenjem misaonih konstrukcija koje, međutim, počivaju na pogrešnim premisama. Ona je veoma ubedljiva u svojim interpretacijama i vrlo otporna na iznošenje protivdokaza, jer svaki kontra argument asimiluje u svoj misaoni sistem, kao argument koji potvrđuje postojanje zavere protiv nje. U odnosu sa ljudima, ona je nepoverljiva, ohola i megalomanski nastrojena. Zbog svoje narcisoidnosti, p.l. je preosetljiva, podozriva i ljubomorna, i često dolazi u sukobe sa ljudima ili se povlači u izolaciju.
PASIVNO
(lat. passivus=sposoban da trpi, pati) Ono što miruje, što nije ni delatno ni delotvorno, što je neaktivno. U psihologiji, automatsko, nevoljno reagovanje na stimuluse i stav neopiranja, mirnog prihvatanja, trpljenja onoga što se događa, bez želje i napora da se na to utiče. Suprotno aktivno.
PATOLOŠKO
1.Oznaka za sve bolesno, neprirodno ili nenormalno (npr. p.mišljenje, p.ponašanje, p. pamćenje i sli.) 2. Odnosi se na patologiju kao nauku (npr. p.institut, p.priručnik i sl.).
PATOLOŠKO KOCKANJE
Jedan od poremećaja navike i kontrole impulsa koji se sastoji u neodoljivom porivu za kockanjem i čestim periodima kockanja, što dovodi do osiromašenja takve osobe, do narušavanja porodičnih i socijalnih odnosa, kršenja zakona i kriminalnih radnji (kako bi se nabavio novac za kockanje). Ovu strast takve osobe nisu u stanju da kontrolišu i zato se često izlažu velikim rizicima (gubitka života, imetka, posla, porodice, prijatelja). Psihoanalitičari ovu strast tumače kao ispitivanje naklonosti Proviđenja i kao svojevrsno izazivanje sudbine, jer ovde i jeste reč o kockanju sa njom.
PESIMIZAM
(lat. pessimus=najgori) Sumoran, mračan pogled na svet, život i ljudsku sudbinu. 1. U filozofiji, doktrina po kojoj je ovaj svet nepopravljivo rđav, "najgori od svih mogućih svetova", prepun nepravde, nesreće i zla. 2. U antropološkim teorijama i teorijama ličnosti, shvatanje (koje zastupaju npr T.Hobs, A.Šopenhauer, S.Frojd) da je čovek po svojoj biopsihološkoj prirodi sklon agresivnosti, okrutnosti, dominaciji nad slabijima, zlobi i pakosti; da on konstitucaionalno ne može da bude srećan (osim kratkotrajno, prolazno), već je, ustrojstvom prirode i kulture, osuđen na bol i patnju. 3. U psihologiji i u svakodnevnom govoru, životni stav ili crta ličnosti koja se ispoljava u vidu hroničnog beznađa, neprestanog očekivanja najgoreg ishoda sumnje u bilo čije dobre namere i tendencije da se svaka pojava sagleda prvenstveno sa one rđave strane. P. kao crtu karaktera psihoanalitičari dovode u vezu sa ranim frustracijama na oralnom stadijumu.
PODSVESNO
Izraz koji se u popularnoj psihološkoj i psihoanalitičkoj literaturi često ali pogrešno upotrebljava za ono što je predsvesno ili nesvesno. S.Frojd (Freaud) je ovaj termin kao neadekvatan vrlo brzo ne samo napustio, već ga je i kritikovao kao nejasan, dvosmislen.
POJAM O SEBI
(engl.self-concept) Sveukupnost shvatanja pojedinca o sebi samom, o sopstvenom ja. P.os.je organizovan i relativno neporomenljiv sistem sudova, stavova i uverenja koji se odnose na najvažnija svojstva vlastitog ja (osnovne vrednosti, težnje, ciljeve, ideje, principe, crte ličnosti). Sinonimi ja-pojam, pojam o ja.
POLNI IDENTITET
Vid učenja u kojem subjekat nije samo pasivni konzument izloženog gradiva, već aktivno učestvuje u procesu sticanja znanja. Učenik uči s namerom, aktivno traga za podacima, prerađuje ih i trudi se da materijal koji uči osmisli, reorganizuje i reprodukuje još u toku učenja.Prihvatanje i doživljaj, svesni i nesvesni, polne uloge kao svoje. Neka žena može da se ponaša u skladu s očekivanjima i propisima kulture koji se tiču njene polne uloge, ali da intimno odbacuje svoj p.i. Osobe koje zbog naslednih ili socijalnih činilaca nisu kako valja prihvatili svoju polnu ulogu niti stekli odgovarajući p.i. imaju poremećaj p.i. (npr. transvestiti, transseksualci). Individue koje nisu sasvim sigurne kog su pola, jer se delimično osećaju i kao muškarci i kao žene, imaju doživljaj konfuzije svog p.i.
POREMEĆAJI LIČNOSTI
Velika klasa raznovrsnih poremećaja konstitucije karaktera i obrazaca interpersonalnog ponašanja u koje se ubrajaju specifični p.l. ili neuroze karaktera (histerički, opsesivni, shizofreni,paranoidni itd. karakter), granična ličnost, poremećaji navike i kontrole impulsa (npr. fuga, piromanija, kleptomanija itd.) poremećaji polnog identiteta (transseksualizam, transvestizam itd.) poremećaji seksualne preferencije ili seksualne devijacije (egzibicionizam, fetišizam, pedofilija, sadomazohizam itd.), kao i trajne promene ličnosti usled nekih traumatičnih događaja (rat, saobraćajna nesreća, duševna bolest i sl.).
POREMEĆAJI NAVIKE I KONTROLE IMPULSA
Zbirni naziv za niz poremećaja ponašanja koji se sastoje u nemogućnosti voljne kontrole vlastitih asocijalnih ili autodstruktivnih poriva. Osoba sa p.n. ik.i. ima nesavladiv impuls da učini neko zabranjeno delo i uzalud se opire. Ona je uznemirena i napeta dok ne izvrši proskribovani akt, i tek onda se smiruje (mada osećanje zadovoljstva može biti praćeno osećanjem stida i krivice). Najpoznatiji su: kleptomanija, fuga, piromanija, eksplozivni poremećaj i patološko kockanje.
PORODICA
Drevna i univerzalna ljudska (biološka, društvena, ekonomska i psihološka) zajednica koju čine, pre svega, odrasli reproduktivno sposobni partneri (otac i majka) i njihovo potomstvo, ali i dalji srodnici koji žive zajedno sa njima. Između krvno i bračno srodnih članova p., dugim zajedničkim življenjem, uspostavljaju se čvrsta emocionalna povezanost, uzajamna simpatija, solidarnost i međusobno nesebično pomaganje. P., pored reproduktivne, privredne, društvene, ima značajnu psihološku, vaspitnu i socijalizacijsku ulogu u formiranju ličnosti potomstva. Ona je važna primarna grupa i jedan od najzančajnijih agenasa, odnosno prenosnika socijalizacije. Na ogromnu psihološku važnost p. za razvoj ličnosti ukazao je S.Frojd (Freud), koji je sistematski proučio ulogu identifikacije, materinske deprivacije, kao i složenog odnosa u trouglu otac-majka-dete (Edipov kompleks) u obrazovanju normalne i abnormalne ličnosti. Alfred Adler (Adler) je prvi od Frojdovih učenika naglasio značaj socijalng statusa p., i ukazao na važnost odnosa braće i sestara, kao i reda rođenja dece za oblikovanje ličnosti. Savremena psihološka istraživanja pokazuju da je za zdrav i skladan intelektualni, emocionalni i morlani razvoj ličnosti neophodna potpuna i stabilna p. u kojoj postoji ljubav i briga za decu. Patološkom razvoju ličnosti dece ( neurotičnost, nesigurnost ili agresivnost, egoizam) pogoduju razorene i nepotpune p., česti sukobi članova, ravnodušan, podrugljiv i ciničan odnos prema deci, kao i nedoslednost u kažnjavanju/nagrađivanju dece itd. Postoji više tipova i oblika (po svojoj strukturi, funkcijama, vrdnosnoj orjentaciji) p.: monogamna, poligamna; matrijarhalna, patrijarhalna; potpuna, nepotpuna; nuklearna, proširena; autoritarna, demokratska itd.
POSESIVNOST
(lat. possessivus=koji se tiče posedovanja, prisvojni) Crta ličnosti ispoljena u dominantnom, posedničkom i paternalističkom ponašanju prema drugim ljudima, posebno onim koje posesivna osoba doživljava kao bliske, a slabije, podređene, tj. submisivne. P. muž smatra da njegova žena mora u svemu da ga sluša, da mu ugađa i često je ljubomoran. Majka koja je p. čak i svoje odraslo dete doživljava kao svoje vlasništvo ili kao nezrelo biće kome je neprestano potrebna kontrola, briga i zaštita.
POSTPOROĐAJNA DEPRESIJA
Vid neurotično-reaktivne depresije nastao kod porodilje neposredno posle porođaja kao odogovor na stresnu situaciju, ali obično brzo i spontano isšezava. P.d. je normalna (tipična) emocionalna reakcija na psihofizički napor, u kojoj preovladava osećanje anksioznosti, umora, apatije, doživljaj napuštenosti i usamljenosti. Za vreme p.d. porodilja je veoma emocionalno nestabilna, sklona tužnom raspoloženju, hipersenzibilna, plačljiva.
POSTRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ
Osoba kod koje se, usled prkomrnog i hroničnog konzumiranja alkoholnih pića, stvorila psihološka i fiziološka zavisnot od alkohola sa štetnim posledicama po psihofizičko zdravlje, ekonomsko stanje, kao i po njeno moralno i socijalno ponašanje.Psihički poremećaj nastao kao odloženi i /ili produženi odgovor na neku veoma snažnu stresogenu situaciju koja vitalno ugrožava jedinku (npr. bombardovaje, zemljores, prisustvovanje ubistvu, učestvovanje u ratnim operacijama, podnošenje torture itd.). Tipični simptomi su: emocionalna tupost, povlačenje, flashback (ponovno preživljavanje traume u sećanju koje se opsesivno nameće), noćne more, nesanica, anhedonija. Ove simptome često prate još i depresija i anksioznost. Ponekad se javljaju i napadi straha ili panike.
POŠTOVANJE
Jedna od složenih emocija, ili sentiment; javlja se u socijalnim odnosima, a ispoljava kao odnos uvažavanja, cenjenja, visokog vrednovanja i naklonosti prema nekom autoritetu, značajnoj osobi, instituciji, grupi ili tvorevini.
POVUČEN KARAKTER
Osnovna filozofija života i obrazac ponašanja za ovaj tip karaktera je, smatra Hornajeva (Horney), kretanje od ljudi. Dominantne potrebe ove vrste ljudi jesu potreba za samodovoljnošću i nezavisnošću, kao potreba za svođenjem svog života u uske granice, kako bi se izbegla bilo koja vrsta prinude i zavisnosti. P.k. strepi od svakog uticaja, mešanja sa strane ili prihvatanje nametnutih obaveza. Njegov životni san, opsesija je život Robinzona, a glavno i jedino oružje je da drži ljude na bezbednom odstojanju. "On je kao srednjovekovna tvrđava, zaštićena samo jednim zidom – ako se zid osvoji, tvrđava je neodbranjiva od neprijatelja", kaže Karen Hornaj. U susretu s nepoznatim ljudima prvo pitanje koje se javlja p.k. jeste: "Da li će mi smetati?"
PREDŠKOLSKI UZRAST
Period detinjstva do polaska u školu, odnosno do 6-7 godine. U različitim periodizacijama, može započeti već rođenjem, ali je češće da se računa od 2-3 godine života, odnosno od završetka ranog detinjstva. Središnja i glavna delatnost deteta u ovom uzrastu je simbolička igra, koja prožima i mnoge druge aktivnosti, te snažno utiče na celokupni fizički, psihički, moralni i socijalni razvoj. Uobičajno je razlikovanje dva perioda u p.u. : mlađi (od 2-3 do 4-5 godina) i stariji (od 4-5 do 6-7 godina). Na početku mlađeg p.u. javlja se simbolička funkcija, razvija se govor (u velikoj meri ima praktičnu i izražajno-afektivnu funkciju), nastaje verbalna inteligencija, dete stvara rudimentiranu sliku o sebi, a njegovo mišljenje je konkretno, praktično. Tek na starijem p.u. govor postaje sredstvo mišljenja, a misao prethodi i planira ponašanje.
PRINCIP REALNOSTI
Po S.Frojdu (Freud), modifikacija principa zadovoljstva nastala pod uticajem zahteva stvarnosti koji primoravaju ego da podnosi određen stepen nezadovoljstva. Da nije frustracija, u duševnom životu odraslog neograničeno bi vladao princip zadovoljstva. Uspostavljanje p.r. ne znači odricanje od principa zadovoljstva, već samo njegovo osiguranje, jer je i ovom novom , izvedenom principu takođe krajnji cilj zadovoljstvo, ali umanjeno i odloženo, koje ima tu prednost što nudi izvesnost. Poštovanje p.r. je mera uspešnog prilagođavanja i dostignutog stupnja razvoja ličnosti.
PSIHIČKA BOLEST
Relativni trajni i strukturisani psihički poremećaj koji osobi donosi patnju, ometa radnu sposbnost, bitno remeti interpersonalne odnose i zahteva lečenje. Dve najopštije klase p.b. su neuroze i psihoze. Teže p.b. leče se u duševnoj bolnici. Savremena koncepcija prirode, nastanka, strukture i dinamke, kao i lečenja p.b. mnogo duguje S.Frojdu (Freud) i psihoanalizi. Sinonim duševna bolest.
PSIHIČKA FUNKCIJA
1. U opštoj psihologiji, relativno složena aktivnost karakteristična za neku psihičku strukturu koja je formirana uzajamnim dejstvom nasleđenih predispozicija, sredinskih uticaja i delatnošću jedinke. P.f. mogu biti senzorne (opažanje), intelektualne (mišljenje, učenje), motorne (hodanje, hvatanje i sl.). P.f. omogućavaju organizmu složenije vidove prilagođavanja sredini. 2. Prema Jungu (Jung), vid psihičke delatnosti, "pojavni oblik libida". Ima ih četiri: opažanje, mišljenje, osećanje i intuicija. "Opažanje utvrđuje šta je stvarno prisutno, mišljenje nas osposobljava da upoznamo njegovo značenje, osećanje nam kazuje njegovu vrednost, a intuicija ukazuje na mogućnosti u pogledu toga odakle dolazi i kuda ide u toj situaciji", kaže Jung. Prve dve p.f. Jung ubraja u racionalne, a druge dve u iracionalna funkcije.
PSIHIČKA TRAUMA
Svaka bolna i ozleđujuća spoljašnja okolnost (rođenje, odvajanje deteta od majke, pretnja kastracijom, smrt voljene osobe, zemljotres, saobraćajna nesreća itd.) koja može dovesti do ozbiljnog, trajnog i teškog mentalnog oštećenja. Da li će neki događaj zaista dovesti do traumatskog doživljaja, tj. do gubitka ravnoteže i do kraha funkcija ega (opažanje, mišljenje, samokontrola itd.) zavisi od subjektivnih (snaga ega, ranije iskustvo), ali i objektivnih (jačine i trajanja traumatske situacije) okolnosti. S. Frojd (Freud) je u svojoj prvobitnoj teoriji histerije naročitu pažnju posvećivao p.t. u ranom detinjstvu kao veoma značajnom činiocu u etiologiji neuroza.
PSIHIČKI POREMEĆAJ
Svaki trajniji i relativno ozbiljniji poremećaj u psihičkom doživljavanju ili obrascima ponašanja. U p.p. ubrajaju se organske (nasleđene i sečene) i funkcionalne abnormalnosti: neuroze, psihoze, alkoholizam, toksikomanije, poremećaji ličnosti i poremećaji navika i kontrole impulsa. Neki p.p. kao što su psihičke bolesti se leče, dok se drugi, kao što su poremećaji ličnosti, psihopatije i sl. ne leče.
PSIHIČKI PROCESI
Unutrašnji, subjektivni, mentalni fenomeni koji se odlikuju promenljivošću i imaju dinamički karakter. Najpoznatiji p.p. su: opažanje, pamćenje, učenje, mišljenje, odlučivanje, motivacija, emocije itd.
PSIHIJATAR
Medicinski obrazovana osoba sa specijalizacijom iz psihijatrije koja se stručno i profesionalno bavi dijagnozom i lečenjem duševnih bolesti, medikamentoznom terapijom i psihoterapijom (za razliku od psihologa, koji takođe može da bude psihoterapeut, ali nije lekar).
PSIHIJATRIJA
Medicinska disciplina koja se bavi proučavanjem porekla, mehanizama i procesa nastanka, oblika, rasprostranjenosti i lečenja psihičkih bolesti i poremećaja. P. se bavi, osim lečenja, još i prevencijom duševnih bolesti, kao i rehabilitacijom obolelih. Razlikuje se po teorijskom pristupu i metodologiji (medicinski model psihičkog poremećaja, medikamentoza, elektrošok terapija itd.) lečenja psihičkih bolesnika (pacijent) od kliničke psihologije.
PSIHOANALITIČAR
1. Zastupnik psihoanalize u teorijskom ili istraživačkom radu. 2. Osoba koja kvalifikovano i ovlašćeno vrši psihoanalitičku psihoterapiju. P. ili skraćeno, analitičar mora da bude psihoanalitički obrazovan i obučen (što ne mora da uključuje medicinsko obrazovanje), da sam bude prethodno analiziran, kao i da bude strpljiva i moralna osoba. Trebalo bi u toku psihoterapije da bude "kao ogledalo", tj. neutralan, objektivan u dnosu na pacijenta, što ne znači i pasivan. Odsustvo bilo kakve moralne osude ili čuđenja omogućava analizandu da slobodno saopšti svoje najskirvenije misli i osećanja. Svaki p. treba sebe neprestano da samoanalizira, kako bi analitičko "ogledalo" ostalo bistro.
PSIHOGENI
Poremećaji ili promene u telesnom ili psihičkom funkcionisanju koji nemaju organski uzrok, već imaju psihičko poreklo. Tako npr.napadi astme, neke kožne bolesti, mucanje ili histerički simptomi mogu biti psihološki determinisani, odnosno p.
PSIHOLOG
1.Osoba koja je završila studije psihologije ( a u mnogim zemljama i obavezne poslediplomske studije, u vidu specijalizacije) i tako profesionalno osposobljena (poznavanje metoda, činjenica, zakona i teorija psihologije) da može kompetentno da se bavi praktičnom ili naučnom, ili obrazovnom delatnošću u različitim disciplinama psihologije (socijalni, klinički, vojni, školski, industrijski p.). 2. U popularnom, širokom smislu, p. je svaka "psihološki pronicljiva" individua i svaki dobar poznavalac ljudske prirode (tako se npr. u "velike p." ubrajaju Niče, Dostojevski, Šekspir ili Andrić).
PSIHOLOGIJA
(grč. psihe=duša i logos=nauka) Doslovno, nauka o duši. Skup naučnih disciplina koje proučavaju subjektivne, psihičke doživljaje, procese, osobine, strukture i ponašanje jedinke, kao i uslove njihovog nastanka i razvoja. Po H.Ebinghausu (Ebbinghaus), "p. ima dugu prošlost ali kratku istoriju". To znači da je p. kao nezavisna, empirijska naučna disciplina relativno mlada nauka, nastala 1879, kada je V.Vunt (Wundt) osnovao prvu psihološku laboratoriju (u Lajpcigu). Ali je zato veoma duga prošlost umovanja o psihološkim problemima u okviru mitologije, teologije i filozofije. Još od indijske, preko antičke grčke pa sve do novovekovne i savremene filozofije, mislioci su raspravljali o prirodi duše, problemu odnosa duša-telo, o emocijama, temperamentu, inteligenciji, osnovnim pokretačima ljudskog ponašanja i sl. Različiti psihološki pravci (npr. strukturalistička p., funkcionalistička p., psihoanaliza, bihejviorizam, geštalt p., humanistička p. itd.) na različite načine su koncepirali predmet (elementi svesti, ponašanje, nesvesno, celina doživljaja itd.), činjenice (moralne ili molekuralne), metode (introspekcija, posmatranje, eksperiment; nomotetske ili idiografske) i cilj p. kao nauke (razumevanje ili objašnjenje, predviđanje i kontrola). P. se deli na teorijsku (npr. opšta, razvojna, socijalna p. itd.) i primenjenu (npr. pedagoška, klinička, industrijska, vojna p. itd.).
PSIHOLOGIJA EMOCIJA
Značajna oblast istraživanja unutar fiziološke, opšte i razvojne psihologije, koja se bavi proučavanjem organske osnove, nastanka, prirode, manifestacija, uloge kao i vrsta emocija.
PSIHOLOGIJA GOMILE
Grana psihologije koju je krajem 19.veka utemeljio francuski psiholog i sociolog Gistav Le Bon (Le Bon) i predstavlja preteču savremene socijalne psihologije. Ono što je Le Bon posebno isticao je relativno lako političko manipulisanje gomilom, koje se temelji na regresiji pojedinca u gomili, gde njegovo ponašanje postaje nerazumno, nagonsko, nekritičko, nemoralno i nepredvidljivo. Danas ove probleme proučava psihologija mase.
PSIHOLOGIJA GRUPE
Oblast socijalne psihologije koja proučava psihološke aspekte ponašanja ljudi u grupi, kao i zakonitosti ponašanja same grupe. Mada čovek od svog nastanka živi po grupama, koje presudno određuju njegovo ponašanje, mišljenje i verovanje, p.g. kao oblast sistematskog empirijskog istraživanja nastala je i afirmisla se tek u 20.veku, zahvaljujući studijama V.Medea (Moede), F.Olporta (Allport), J.Morena (Moreno), K.Levina(Lewin) i drugih. Posebni problemi p.g. su: nastanak i formiranje grupe, dinamika grupe, obrazovanje i učvršćivanje grupnih normi, konformizam, socijalna facilitacija, vođstvo, grupno odlučivanje. Postoji, prema različitim kriterijumima, više vrsta grupa (primarne i sekundarne, strukturisane i nestrukturisane, male i velike, formalne i neformalne itd.).
PSIHOLOGIJA LIČNOSTI
Središnja i jedna od najznačajnijih teorijskih disciplina psihologije u čijoj se žiži nalazi ličnost kao celovit sistem osobina. P.l. proučava pojedinca i njegov osobeni, neponovljivi sklop svih bioloških svojstava, za razliku od opšte psihologije koja takođe proučava sve psihičke funkcije i procese, ali izolovano i apstraktno. Ova fundamentalna i danas veoma razuđena disciplina, istorijski gledano, nastala je iz kliničke psihologije, tačnije, iz psihoanalitičke studije slučaja. Njen cilj je da razume i objasni psihički život i ponašanje pojedinca u celini. Metodi savremene p.l. su veoma raznovrsni: od kliničkog metoda, posmatranja i samoposmatranja, preko terenskog istraživanja, pa sve do eksperimenata i faktorske analize. Oblasti p.l. su: nastanak i razvoj ličnosti, struktura ličnosti, dinamika ličnosti i odnos kulture i ličnosti. Različite p.l. stavljaju različiti naglasak na važnost svesti i svesnih odnosno nesvesnih pojava, bioloških i psiholoških činioca, racionalnog i iracionalnog itd. P.l. se razlikuju i u osnovnom pristupu ličnosti: idiografski i nomotetski, nativistički ili environmentalistički, fenomenološki ili objektivistički (pozitivistički), naturalistički ili kulturalistički itd.
PSIHOLOGIJA MASE
Oblast socijalne psihologije koja proučava psihološke odlike i zakonitosti ponašanja velike neorganizovane grupe, kao što su mase ili gomile, kao i ponašanje pojedinca u njoj. P.m. je zasnovao francuski sociolog i psiholog Gistav Le Bon (Le Bon) svojom čuvenom knjigom Psihologija gomila (1895). Za razumevanje ponašanja mase nije dovoljno znati psihologiju pojedinca, pošto se ljudi u masi ponašaju sasvim drugačije. P.m. odlikuju impulsivnost, iracionalnost, emocionalnost, sugestibilnost, netolerantnost i laka pokretljivost. Ideje Le Bona i G.Tarda (Tarde) dalje razvija i nadograđuje S.Frojd (Freaud) u studiji Psihologija mase i analiza ega (1921), u kojoj posebnu pažnju posvećuje povodljivosti mase i vođe. Ovu kontroverznu i u savremenoj psihologiji zaboravljenu problematiku revitalizuje i reafirmiše francuski sociolog S.Moskovisi (Moskovici) svojim delom Doba gomila (1981), koji smatra da p.m. može postati analtička nauka, koja se dobrim delom oslanja na psihologiju vođe, s obzirom da mase spontano teže despotizmu. Posebne oblasti proučavanja p.m. su ponašanje ljudi u panici, konformističko ponašanje, vođstvo i tipovi vođa, imitacija itd.
PSIHOLOGIJA MARKETINGA
(engl.market=tržište, potražnja) Primenjena psihološka disciplina, nastala u uslovima savremenog razvijenog potrošačkog društva, a bavi se istraživanjem tržišta, psihologijom potrošača(njegovog opažanja, sistema vrednosti, stavova, motiva, navika, crta ličnosti), psihologijom uspešnog dizajniranja robe (boja, oblik, veličina), kao i prirodom oglašavanja (reklamna poruka mora biti uočljiva, jasna, privlačna, laka za pamćenje itd.) i uticajem ekonomske propagande na porast nekog proizvoda. U savremenoj p.m. ne obraća se pažnja samo na istraživanje, često nesvesnih i iracionalnih motiva za kupovinu, već i na stvaranje određenih potreba za kupovinom izvesnih proizvoda (statusni simbol, simbol sigurnosti, seksualne potencije itd.). Iza uspešne marketinške akcije (ispitivanje tržišta, kreiranje i lansiranje novog proizvoda, reklamiranje putem oglasa i spotova, praćenje efekata oglašavanja itd.) danas stoje čitavi timovi stručnjaka (osim psihologa tu su ekonomisti, sociolozi, slikari, režiseri itd.).
PSIHOLOGIJA MEĐULJUDSKIH ODNOSA NA RADU
Oblast psihologije rada koja proučava iterpersonalne odnose zaposlenih, činioce koji ih uslovljavaju i posledice na radni učinak, sa ciljem da ih unapredi, da stvori povoljnu socijalnu atmosferu na radu i poboljša proizvodnju. Najpovoljnija društvena klima u radnoj grupi je tamo gde postoji demokratski stil rukovođenja i kooperacija (najmanje međuljudskih konflikata, apsentizma, fluktuacije, nezadovoljstva poslom, a motivcija za rad i radna efikasnost je visoka). Dobre međuljudske odnose stvaraju i povoljni fizički radni uslovi (optimalno osvetljenje, temperatura, odsustvo buke, štetnih materija i sl.), pravedno i dobro nagrađivanje, visoke plate itd.
PSIHOLOGIJA MIŠLJENJA
Oblast u sastavu opšte i razvojne psihologije koja se bavi proučavajem procesa, prirode, razvoja, oblika i funkcije mišljenja. Značajne doprinose oblasti p.m. dali su predstavnici funkcionalističke p., Vircburške škole, geštlat psihologije, kulturno-istorijske teorije Vigotskog i Pijažeove razvojne teorije.
PSIHOLOGIJA UČENJA
Jedna od najrazvijenijih i najplodnijih subdisciplina unutar opšte psihologije. Bavi se proučavanjem prirode, principa, mehanizama, zakonitosti i uloge procesa učenja.
PSIHOLOŠKI
1.Pridev koji označava sve ono što se odnosi na psihologiju kao struku i nauku: institucije, delatnost, pojmovi, zakoni i metodi (p.katedra, p.institut, p.savetovalište, p.sistem, p.testovi, p.tehnike itd.).2. Ovaj izraz se često upotrebljava i u značenju >psihički.
PSIHOLOŠKO SAVETOVANJE
Psihološko savetovanje se razlikuje od psihoterapije po tome što je namenjeno tzv. normalnim ljudima, ciljevi su skromniji ili drukčiji (promena ponašanja ili stava, a ne dublja promena ličnosti; prevencija, a ne izlečenje), tumačenja su manje duboka itd.
PSIHOPATOLOGIJA
Teorijska disciplina koja proučava činjenice, zakone i principe funkcionisanja abnormalnog psihičkog života. P. sistematski istražuje simptome, prirodu i činioce (nasledne, organske i socijalne) patoloških stanja i procesa u mentalnom životu. Za razliku od opšte psihologije, ona se bavi odstupanjima, aberacijama od normalnih procesa u procesima opažanja, mišljenja, emocija, pažnje, učenja, motivacije, volje itd. Saznanja opšte p. služe kao temelj kliničkoj psihologiji i psihijatriji.
PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG ŽIVOTA
Raznolike pojave relativno lakog i kratkotrajnog poremećaja psihičkih funkcija i ponašanja kod normalnih ljudi. Prema S.Frojdu (Freud), u ovu klasu bezazlenih psihopatoloških pojava spadaju razne vrste omaški, zaboravljanja, pojave kao što su zaturanje i gubljenje predmeta, uspomene pokrivalice i simptomatske i slučajne radnje. Frojd ih je sve objedinio, opisao i objasnio u poznatoj knjizi Psihopatologija svakodnevnog života. Psihoanalitičko tumačenje fenomena iz p.s.ž. pokazalo je na ovom, svima pristupačnom materijalu da su te prividno nemotivisane pojave, u stvari, određene motivima nepoznatim svesti, čime je dat ubedljiv dokaz u prilog pretpostavci o postojanju psihički nesvesnog. Najzad, ove "abnormalnosti normalnih" jasno pokazuju da ne postoji nepremostiv jaz između patološkog i normalnog.
PSIHOPATSKA LIČNOST
Osoba sa drastično devijantnim, asocijalnim i kriminogenim ponašanjem u interpersonalnim odnosima, nastalo usled teškog emocionalnog defekta. Takvoj ličnosti nedostaju savest, empatija, simpatija, osećanje krivice i strah od kazne/bola. P.l. može hladno i brutalno ubiti drugog čoveka zbog neke banalne sitnice, a posle toga mirno nastaviti započeti svakodnevni posao. Njima nedostaje ljudsko sažaljenje, elementarno saosećanje sa žrtvom, empatija sa njenom patnjom, kao i svest o tome da čine zločin. Na testu asocijacije reči, za razliku od normalnih, oni ne pokazuju emocionalnu reakciju na reči poput ubiti, silovati i sl. Njihov EEG je, u slučaju percipiranja ovih reči, različit od onog dobijenog kod normalne populacije. Neurofiziolozi pretpostavljaju da kod njih postoji prekid veze između limbičkog mozga i korteksa. U poslednje vreme, kako bi se istakao društveni aspekt poremećaja, za ove ličnosti koristi se naziv sociopata.
PSIHOSOMATSKI
1. Atribut koji ukazuje na izvesnu vezu psihičkog (umnog) i telesnog (dualizam, paralelizam, monizam). Sinonim psihofizički. 2. Odlika nekih pojava da imaju dvostruku prirodu, psihičku (mentalnu) i telesnu (p. poremećaji, p. bolesti, p. medicina itd.).
PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJ
(grč. psihe = duša, soma = telo) Organski, fizički poremećaji (trajne štetne promene u strukturi i funkcionisanju organa i sistemu organa) psihogenog porekla. Za razliku od simptoma konverzivne histerije, ovi telesni poremećaji ne simbolizuju potisnute nagone i ne predstavljaju odbranu od njih ili od anksioznosti. P. p. obuhvata svako oboljenje unutrašnjih organa (organa za disanje, za varenje, kardiovaskularnog sistema), izazvano dugotrajnim stresom, odnosno hroničnim trpljenjem negativnih emocija (anksioznost, napetost, zabrinutost, osećanje odgovornosti, bes, mržnja, zavist). Isuviše česta izloženost snažnim i neprijatnim emocijama, kao i njihovo potiskivanje, dovodi do prevelike aktivnosti autonomnog nervnog sistema, kao i do prekomernog angažovanja kardiovaskularnog sistema i drugih unutrašnjih organa i sistema, što dovodi do njihove hronične preopterećenosti, disfunkcija i trajnih oboljenja. Eksperimenti sa životinjama (pacovima, psima) pokazuju da permanentno izlaganje organizma snažnom stresu ili neurotičnom konfliktu dovodi do p. p. koji pogađaju sistem za varenje. Najčešći p. p. su: čir na želucu i na dvanaestopalačnom crevu, teškoće sa varenjem (gastrointestinalni poremećaji), astma (poremećaji respiratornog sistema), hipertenzija, neuroza srca, infarkt srca, arterioskleroza (kardiovaskularni poremećaji), naziva se još i menadžerska bolest.
PSIHOTERAPEUT
Specijalno školovana i tehnički obučena, stručna osoba (psihijatar ili klinički psiholog) sa licencom stručnog udruženja koja joj omogućava da se bavi psihoterapijom. Pored stručnih kvalifikacija (poznavanje teorije i tehnike lečenja psihičkih poremećaja), ona mora imati i pogodne lične osobine (intraceptivnost, socijalna inteligencija, tolerancija, strpljenje, empatija, intuicija i sl.), pošto je utvrđeno da je uloga ličnosti p. u uspešnosti psihoterapije veoma velika. Posebna vrsta p. su psihoanalitičar i savetnik. Često se kao sinonim koristi terapeut.
PSIHOTERAPIJA
(grč. psihe = duša i therapeja = lečenje) Složen postupak pružanja psihološke pomoći zasnovan na određenoj teoriji i tehnici, a sastoji se u planskom i sistematskom verbalnom i neverbalnom uticaju psihoterapeuta na osobu sa problemima (pacijent, klijent), sa ciljem da je oslobodi simptoma, oduči od patološkog načina doživljavanja i nepoželjnih obrazaca ponašanja kao i da izazove pozitivne promene u ličnosti. P. može biti površinska, simptomatska (usmerena na uklanjanje simptoma i modifikaciju ponašanja) ili dubinska, kazualna (cilj joj je promena dubinske strukture i dinamike ličnosti, kao i uklanjanje patogenih uzroka). U zavisnosti od uloge klijenta (pacijenta) u procesu lečenja, razlikuje se direktivna i nedirektivna p. Od broja istovremeno uključenih klijenata u proces lečenja p. može biti individualna i grupna. Današnja p. predstavlja skup različitih teorija i tehnika, koje su uglavnom povezane sa odgovarajućim psihološkim pravcima i školama. Najpoznatije p. su: psihoanalitička, geštalt, egsistencijalistička p., transakciona analiza, zatim klijentom usmerena terapija, bihejvior terapija, kognitivna, suportivna p., psihodrama itd. Evaluacija učinaka pojedinih vrsta p. još uvek ne daje jednoznačne i pouzdane rezultate da bi se moglo sa sigurnošću kazati koja je i zašto najbolja. Ono što je izvesno jeste da neke vrste p. daju bolje rezultate kod nekih psiholoških poremećaja, kao i da uspeh u p. u velikoj meri zavisi od ličnosti i iskustva psihoterapeuta.
PSIHOZA
Teška psihička bolest koju karakteriše gubitak osećanja realnosti, nedostatak uvida u sebe samog, depersonalizacija, halucinacije, sumanute ideje, kao i drugi teži poremećaji opažanja, mišljenja, pamćenja, nagona, emocija, interpersonalnih odnosa i nesposobnost obavljanja profesionalnih aktivnosti. P. mogu biti organske (alkoholne p., senilne p. itd.) i funkcionalne (psihogene). Prema psihoanalizi, p. ("narcističke neuroze") nastaje kao posledica duboke regresije i potpunog sloma odbrambenog sistema ega. Najpoznatije vrste p. su manijačno – depresivna p., shizofrenija, paranoja. Lečenje psihoza obično zahteva dužu medikamentoznu terapiju i psihoterapiju u nekoj od psihijatrijskih ustanova.
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 1.10.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.11.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u