Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

OBRAZOVANJE
Proces sistematskog i planskog podučavanja i obučavanja pojedinca ili grupe koji se vrši u specijalizovanim obrazovnim institucijama, sa ciljem da razviju saznajne sposobnosti, da se stvore određene navike, steknu veštine, umenja, unapredi mišljenje i obuhvatno teorijsko i praktično znanje u nekoj oblasti. Rezultat procesa o. je sticanje sistema znanja, veština, navika i stavova. Najvažnija o. institucija je škola (osnovna, srednja, viša, visoka), ali nije jedina. Postoji više vrsta o. – opšte, stručno i specijalno o. Savremeno o. sve više se koristi sredstvima masovne komunikacije (knjige, časopisi, radio, televizija, film, kompjutersko uključivanje na internet) kao pogodnim instrumentima za samoobrazovanje. O. je važan sastavni deo vaspitanja. Sinonim edukacija.
ODRASLI (EGO-STANJE)
Prema Eriku Bernu (Berne), ego-stanje slično "računovođi", ili kompjuteru, koji prima, sređuje i obrađuje različite mogućnosti reagovanja, predviđa i donosi racionalne odluke, u skladu sa realnošću. Zahvaljujući O. možemo bezbedno da prelazimo ulicu, vozimo auto, uživamo u skijanju, jahanju, jedrenju ili uspešno da završimo studije i dobro obavljamo svoj posao. Kada je O. vodeće ego-stanje, osoba je zaokupljenja objektivnim sagledavanjem pojava, logičkim mišljenjem, nepristrasnim procenjivanjem i konkretnim obavljanjem zadatka. Poruke koje se šalju iz stanja O. imaju osnovnu misao: "korisno je" ili "mogućno je". Zadatak je O. ne samo da obezbedi preživljavanje osobe i dobar odnos sa stvarnošću. već i da umešno i uspešno posreduje između Deteta i Roditelja. Ovaj deo ličnosti predstavlja neopsihu.
OPIJATI
Psihofarmakološka sredstva koja se koriste i kao lekovi i kao droge. Postoje prirodni o., dobijeni iz opijuma (npr.morfijum), polusintetički o. (npr. heroin) i sintetički (metadon). O. imaju snažno analgetičko i umirujuće dejstvo, izazivaju uklanjanje bola, nelagodnosti, emocionale napetosti, strepnje i izazivaju prijatno raspoloženje. Njihovo uzimanje vrlo brzo dovodi do zavisnosti.
OPSESIJA
(lat. obsidere=opsedati) Ideje, misli, predstave, po svojoj sadržini neprijatne, mučne, strašne, sramne i besmislene, koje se nameću protiv volje pojedinca, opsedaju ga i izazivaju strepnju. Osoba koja pati od neke o. nije u stanju da se oslobodi apsurdnih misli koje joj se nameću i izazivaju nelagodnost i strah. Opseisvne misli se koncentrišu na izvesne, tobož religijske i metafizičke probleme, na neke erotske i agresivne teme, ali na probleme čistoće, urednosti, reda, pristojnosti, sigurnosti (npr. prislina misao da će se smejati na sahrani, da neće moći da kontroliše sfinkter bešike itd.). Mada su ove misli strane svesnom ja subjekta, on je svestan da su njegove, ali i toga da su to iracionalne, patološke pojave. Od opsesivnih ideja, osoba se često brani kompulzivnim radnjama. Opsesivne misli javljaju se kao simptom u sklopu opsesivno-kompulzivne neuroze, ali, ponekad, i kod melanholije i shizofrenije.
OPSESIVNA NEUROZA
> Opsesivno-kompulzivna neuroza.
OPSESIVNE ODBRANE
Tipični mehanizmi odbrane za opsesivno-kompulzivnu neurozu su reaktivna formacija, izolacija, intelektualizacija i racionalizacija, a glavni motiv odbrane kod ove neuroze je snažno osećanje krivice.
OPSESIVNI KARAKTER
Osobe koje karakteriše hronično preterano kruto držanje, perfekcionizam, preterana savesnost i urednost. Crte o.k., kao što su sklonost ka redu, ka čistoći i tvrdoglavost, predstavljaju reaktivne formacije na impulse za prljanjem i pokoravanjem, a opsesivna nežnost je maska za potisnute sadističke težnje. Naglašeni intelektualizam, racionalnost, samokontrola i hladnoća o.k. predstavljaju rezultat izolacije i intelektualizacije. Crta urednosti je paradigma svih mera odbrane kod opsesivnih. Naime, ako je "sve u redu", na svom mestu, onda se ne treba bojati spontanog, a to su potisnuti, nekontrolisani impulsi. O.k. se boji akcije i otuda razvija mišljenje koje odlaže akciju, tobož je pripremajući. Za o.k. je tipično da kod njega, istovremeno sa preteranim polaganjem na logiku i intelekt, postoji i snažno sujeverje i regresija na magijsko mišljenje. S obzirom da ovaj karakter nastaje regresijom na analno-sadistički stadijum, za njega su karakteristični konflikti između dominantnosti i podložnosti, okrutnosti i nežnosti, intelekta i afekta.
OPSESIVNO-KOMPULZIVNA NEUROZA
(lat. obsidare=opsedati i nlat. compulsio=primoravanje, prinuda) Vrsta neuroza koju karakteriše opsesivno nametanje opsesivnih misli i/ili prinuda da se čine apsurdne, mučne i neprihvatljive radnje. Osoba je prinuđena da vrši kompulzivne radnje, mada ih doživljava kao tuđe, nametnute i neprijatne jer, ako im se usprotivi, oseća strah ili krivicu. Tipični simptomi o.-k. n. su: opsesivno zamišljanje (npr. smrti brata, kćeri, oca), opsesivna ideja da će kolabirati, prisilno brojanje (dimnjaka, prozora), prisilno pranje ili vršenje nekih ritualnih radnji. Prisilne ritualne radnje (otvaranje i zatvaranje fioke, tri puta za redom) usmerene su na to da na magijski način ponište unazad neku "grešnu" misao ili akciju (pranje ruku poništava nesvesnu krivicu). Ovaj pokušaj imaginarnog poništenja onoga što se dogodilo ili pomislilo izraz je regresije na magijsko mišljenje. Za razliku od fobije, kod koje je manifestno prisutan strah, kod o.-k.n. strah je potisnut a impuls je prisutan u ponašanju, ali u jednom deformisanom, izopačenom vidu. Simptom je prerušeno ispunjenje originalne želje, da istovremeno predstavlja i kaznu za nju. Dok je kod histerije odbrana uglavnom upućena protiv infantilnih seksualnih želja, ona je kod o.-k.n. okrenuta protiv agresivnih nagona. O.-k.n. je, po psihoanalizi, rezultat nepotpune regresije na analno-sadistički stadijum i ujedno odbrana od impulsa tipičnih za ovaj stadijum.
OSEĆANJE KRIVICE
Neprijatno moralno osećanje koje se javlja kada se stvarno ili samo u mislima prekrši neka moralna norma i predstavlja subjektivnu, bolnu ocenu tog događaja kao moralno neispravnog, a sebe samog kao nedostojnog i grešnog. O.k. ima ulogu moćnog unutrašnjeg regulatora moralnog ponašanja ljudi. U psihoanalizi, jedna od duševnih brana koja se suprotstavlja nagonskim (incestuoznim, agresivnim) impulsima. Strukturalno posmatrano, o.k. je strah od super ega ili moralni strah koji ima svoje poreklo u realnom strahu, u strahu od kažnjavanja nekog autoriteta, kao i u strahu gubitka ljubavi roditelja. Nesvesno o.k. manifestuje se kao potreba za kaznom, neuroza sudbine, moralni mazohizam, melanholija. Pošto je o.k. neprijatna emocija, ona aktivira različite mehanizme odbrane kao vid zaštite. U bihejviorizmu, stečena unutrašnja reakcija inhibicije koja se javlja pri pojavi društveno neprihvatljivih oblika ponašanja koji su bili kažnjavani. U humanističkoj psihologiji o.k. može da se javi i onda kada se osoba ponašala u skladu sa prihvaćenim društvenim normama, ali se time ogrešila o sopstvene unutrašnje moralne norme, o vlastiti glas savesti.
OSEĆANJE MANJE VREDNOSTI
Prema A.Adleru (Adler), osećanje slabosti, nemoći, neadekvatnosti koje potiče iz više izvora. U početku je ovaj psiholog izjednačavao o.m.v. sa urođenom nižom vrednošću organa, a kasnije smatra da ono može nastati ne samo usled hendikepa na telesnom, već i na psihičkom i socijalnom planu. Ubrzo pojam o.m.v. postaje ključni u Adlerovoj individualnoj psihologiji. Svi ljudi usled nekog osobenog nedostatka, neadekvatnosti (niži socijalni status, nerazvijene mentalne sposobnosti, urođene telesne mane) ili usled svoje biološke slabosti u odnosu na moćne roditelje, još kao deca su iskusili snažno o.m.v. koje predstavlja čovekov najsnažnji psihološki motiv. Pojedinac teži da ovo neprijatno o.m.v. prevaziđe kompenzacijom ili nadkompenzacijom. Iz težnje za prevladavanjem o.m.v. nastaje težnja za moći i nadmoći nad drugim ljudima. Prema Adleru o.m.v. je moćan pokretač ne samo za pojedinca, nego iza čovečanstvo (mnoga velika dela državnika, umetnika, naučnika duguju svoj nastanak ovom osećanju). Ovo o.m.v. nije samo po sebi nenormalan ili štetan motiv, ono postaje takvo samo ako je prejako i ako se usmeri na nekonstruktivne ciljeve, kada se javlja kao kompleks manje vrednosti. Kasnije, u drugoj fazi svog učenja, Adler, umesto o.m.v.; kao glavni pokretač uvodi osećanje nesavršenstva. Sinonim osećanje inferiornosti.
OSEĆANJE VIŠE VREDNOSTI
U individualnoj psihologiji, osećanje lične moći i nadmoći u odnosu na većinu ljudi iz svoje okoline. O.v.v. ispoljava se kao doživljaj sebe samoga kao izuzetne ličnosti, koja je po svim svojim sposobnostima iznad drugih ljudi i zato, razumljivo, treba njima da gospodari. Neki ljudi se s pravom osećaju superiorni, ali oni obično to ne ističu. Po pravili, veoma snažno o.v.v. koje jedna osoba neprestano i naglašeno manifestuje ukazuje da ona ima kompleks više vrednosti ispod kojeg se skriva kompleks niže vrednosti.
OSET
Osnovni, jednostavni, "čist" čulni utisak koji nastaje dejstvom spoljašnjih ili unutrašnjih draži na receptore. O. je sirov, neposredni čulni doživljaj (npr. toplog, hladnog, bola, boje, zvuka, mirisa, ukusa i sl.) samo jednog, posebnog svojstva predmeta ili događaja, bez primese osmišljavanja na osnovu prethodnog iskustva. Čisti, potpuno izolovan o. su puka misaona apstrakcija, nastala veštačkim izdvajanjem izvesnih elementarnih čulnih doživljaja iz celine opažanja. Normalan, odrastao i civilizovan čovek uvek ima kao rezultat opažanja celovit opažaj, čiji su sastavni i neodvojivi delovi pojedini o. Svaki o. ima više svojstava: intenzitet, kvalitet, trajanje i lokalni znak. Odnos između draži i o. proučava psihofizika. U zavisnosti od receptora, o. može biti eksteroceptivan, proprioceptivan i introceptivan. Sinonim senzacija.
OSNOVNE LJUDSKE POTREBE
Psihijatrijska disciplina koja proučava neurološke osnove psihičkih oboljenja i poremećaja ponašanja. Danas postoji sve snažnija tendencija da se ova disciplina podeli na dve, relativno samostalne – neurologiju i psihijatriju.Prem Eriku Fromu (Fromm), potrebe koje su osobene za čoveka i koje proizilaze iz ljudske situacije, odnosno, predstavljaju odgovor na njegove egzistencijalne dihotomije. Čovek mora da uspostavi izgubljeno jedinstvo sa prirodom i da razvije svoje individualne potencijale. Iz tog egzistencijalnog imperativa, a ne iz biološke, nagonske prirode proizilaze sve njegove potrebe, želje, emocije, osujećenja i konflikti. "Arhimedova tačka specifične ljudske dinamike leži u ovoj jedinstvenosti ljudske situacije.",kaže From. Pet o.lj.p. su: potreba za povezanošću, potreba za prevazilaženjem, p. za ukorenjenošću, p. za identitetom i p. za okvirom orjentacije i verovanja. Dva fundamentalno različita načina su mogućna u rešavanju problema ljudske egzistencije, a to znači u zadovoljavanju o.lj.p.: regresivan (bolestan, neautentičan) i progresivan (zdrav i autentičan). Ta dva smera su: prvi, da se vrati na nivo životinjskog postojanja, koje karakteriše simbiotička veza i narcizam (sigurnost), ili drugi, da traži novi način povezivanja sa svetom putem ljubavi, stvaralaštva i razuma, što podrazumeva dostizanje ljudske egzistencije (nezavisnost).
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 1.10.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.11.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u