Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

NAGRADA
Svaka namerno data, prijatna ili korisna posledica (hrana, seksualni partner, pohvala, novac, plaketa, orden i sl.) određenog (poželjnog) ponašanja koja dovodi do zadovoljstva i učvršćivanja (zakon efekta), podsticanja i razvijanja tog oblika ponašanja. Često se u psihologiji učenja kao sinonim koristi pozitivno potkrepljenje. Suprotno kazna.
NAPETOST
1. U fiziologiji, zategnutost membrane ili tkiva. 2. U psihologiji, uzbuđeno stanje jedinke, emocionalno osećanje uznemirenosti, anksioznosti i nezadovoljstva kada su nezadovoljeni neki motivi. Stanje n. pokreće organizam na aktivnost, čiji je cilj zadovoljenje motiva i redukcija napetosti. Napetost ili tenzija predstavlja podsticaj svake osobe ili organizma, u različitim psihološkim školama. 3. U društvenim naukama, stanje zategnutih odnosa između pojedinih članova ili čitavih društvenih grupa.
NARCISTIČKA LIČNOST
Sindrom crta karaktera tipičan za osobe koje su samodovoljne, zaljubljenje u sebe same, koje nisu u stanju, niti im je stalo da vole, već samo da budu voljene. Prema K.Lešu (Lasch), struktura "narcističke ličnosti našeg doba" sastoji se, s jedne strane, od prijazne fasade narcisa, koja obuhvata osobine srdačnosti, "topline", predusretljivosti, šarma i društvenosti i, s druge, od osobina kao što su asocijalnost, bezobzirni egoizam, emocionala hladnoća, proračunatost, bezosećajnost i cinizam, koje se nalaze ispod ove fasade i predstavljaju suštinu takve ličnosti.
NARKOMANIJA
(grč.narke=ukočenost, opijenost, pospanost i mania=ludilo, pomama) Abnormalno stanje hronične intoksikacije koje se ubraja u društveno devijantno ponašanje, a prouzrokovano je neodoljivom potrebom osobe za konzumiranjem neke droge (barbiturati, opijum, morfijum, heroin, kokain), kao i njenom dužom zloupotrebom. N. je, posebno kod savremene mlade generacije, veoma rasprostranjena i vrlo opasna pojava koja podmuklo, od prvobitnog zadovoljstva, euforije i smirenja, relativno brzo dovodi do stvaranja zavisnosti, a zatim do trajnog i, kasnije, nepopravljivog oštećenja organizma, kao i do psihičkog i moralnog propadanja narkomana. Ukoliko osoba u podmakloj fazi n. pokuša naglo da se oslobodi zavisnosti i prestane sa uzimanjem droge, javljaju se fizičke, fiziološke i psihičke tegobe: drhtanje, bolovi, povraćanje, snažna anksioznost, uznemirenost, napetost, grčenje i drugi simptomi i znakovi apstinencijalnog sindroma. Odvikavanje od narkotika, lečenje n. je veoma složen, dug i težak terapeutski postupak, sa relativno malim procentom trajnog izlečenja. Uz alkoholizam, n. se ubraja u najpoznatije i najrasprostranjenije oblike toksikomanije.
NAUČENA BESPOMOĆNOST
Pojam koji je u psihologiju uveo američki psiholog Martin Selidžmen (Seligman) da bi označio stečeno stanje pasivnog prihvatanja neprijatne situacije, bez aktivnog suprotstavljanja ili pokušaja bega iz nje, do kojeg dolazi onda kada je organizam bio dugo izložen štetnim i neugodnim, a neizbežnim stimulusima. Kod ljudi koji uzastopno trpe neuspehe, koji se gotovo stalno nalaze u neprijatnoj situaciji dolazi do apatije i ravnodušnog prihvatanja patnje jer su naučili da nemaju kontrolu nad takvom situacijom. Ovaj stav n.b., kada se učvrsti, prenosi se i na one situacije u kojima bi pojedinac mogao uspešno pružiti otpor ili makar pobeći iz nje. Ukoliko, međutim, u toku serije neprijatnih situacija subjekt uspe da makar u samo nekoliko njih izbegne pasivno podnošenje, neće se formirati patološki stav n.b.
NAVIKA
Relativno jednostavna, stečena aktivnost koja se redovno i skoro automatski javlja u određenoj, specifičnoj situaciji (npr. pranje zuba posle jela, kucanje na vratima pre ulaska). N., u zavisnosti od sadržaja, može biti senzorna, motorička ili kognitivna. N. se, kao i crta ličnosti, može posmatrati i kao determinišuća tendencija koja određuje izvesno fiksirano, isprobano i efikasno ponašanje u nekim okolonostima, ali je uža, specifičnija od crte. Jačina n. zavisi od uvežbanosti (broja ponavljanja), motivacije organizma i veličine potkrepljenja (snažnija će biti češće ponavljana, jače motivisana i više nagrađivana). Ukoliko se n. ne praktikuje ili ukoliko izostane potkrepljenje, dolazi do njenog gašenja. A ako se za naviknuto ponašanje dobije kazna, dolazi do odvikavanja od n.
NEAGRESIVNI KARAKTER
Prema A.Adleru, tip karaktera koji svoju težnju za moći zadovoljava na zaobilazan, indirektan način. Osobe sa n.k. odaju utisak slabe, bespomoćne ličnosti, kojoj je strana svaka težnja za dominiranjem. Ali taj utisak vara, ona traži zaštitu, sažaljenje i pomoć, i tako, dakle, okolišno, svesnim ili nesvesnim lukavstvom, zadobija moć da kontroliše i maltretira svoju neposrednu okolinu. N.k. nema razvijeno osećanje za zajednicu, te bezobzirno stremi ka zadobijanju moći baš kao i agresivni karakter, samo što on to čini na prikriven, zaobilazan način. Odlikuje se bojažljivošću, povučenošću i malodušnošću.
NEGATIVIZAM
(lat. negativus=odrečan) Patološki, iracionalna sklonost za protivrečenjem i težnja da se odrečno odgovara i ponaša suprotno od očekivanog ili traženog, čak i kada je to ponašanje protiv interesa tog lica (sreće se kod demencije, katatone shizofrenije itd.). Kod dece od druge do četvrte godine javljanje n. predstavlja normalnu i prolaznu razvojnu pojavu.
NEGATIVNI IDENTITET
Doživljaj vlastitih suštinskih karakteristika ličnosti kao rđavih ili bezvrednih, a sebe samog kao opasnog, zlog, nemoralnog ili nižerazrednog stvorenja. U posebnim društveno i porodično nepovoljnim situacijama (dete progonjene nacije, rase, veroispovesti ili dete alkoholičara, zatvorenika, prostitutke), rezultat devijantnog razvoja identiteta često može biti obrazovanje n.i. U adolescenciji se n.i. formira kod pripadnika maloletničkih bandi, narkomana ili osoba obeleženih kao duševni bolesnici. Razvoj n.i. može biti društveno opasan kada dođe do njegove projekcije na pripadnike drugih socijalnih grupa ("Ja sam dobar, častan, hrabar, a oni su zli, nečasni, kukavice" itd.).
NEKOOPERATIVNOST
Nesaradljivost. 1. Negativan pol crte saradljivosti koji se manifestuje u nespremnosti za rad u grupi, u odbijanju saradnje u timskom radu, u netolerantnom odnosu prema drugačijem mišljenju, sebičnom, dominantnom ponašanju ili u izdvajanju iz grupe i povlačenju u sebe. Suprotan pol je kooperativnost. 2. Oznaka za tvrdoglavost i nepokornost prema zahtevima nadređenog lica ili institucije (npr. nekooperativan političar, narod i sl.).
NEPRILAGOĐENOST
1. U biologiji, osobine organizma koje ne doprinose opstanku. 2. U pedagoškoj i socijalnoj psihologiji označava takve oblike ponašanja pojedinca koji blokiraju ili otežavaju njegovo prilagođavanje na zahteve socijalne i kulturne sredine (porodica, škola, vršnjaci, društvo). Ovaj izraz se koristi u psihijatriji i kliničkoj psihologiji za iskustvo i ponašanje koje bitno remeti skladan odnos pojedinca i njegove okoline i zahteva profesionalnu psihološku pomoć kao adekvatniji terimin, umesto izraza mentalni poremećaj (jer implicira medicinski model). Zato se termin n. rado koristi u bihejvior terapiji i u antipsihijatriji.
NESANICA
Poremećaj funkcije spavanja koji se sastoji u nemogućnosti lakog zaspivanja i u nedovoljnoj dužini spavanja, što dovodi do poremećaja mentalne delatnosti, umora, apatičnosti i glavobolje. Može se javiti samostalno ili kao simptom u sklopu nekog duševnog poremećaja (traumatska neuroza, opsesivna neuroza, melanholija). Uzrok n. mogu biti svesne aktuelne brige, stresne situacije, očekivanja važnih događaja itd. Ali i onda kada nema vidljivih, situacionih uzroka, psihoanalitičko tumačenje otkriva unutrašnje, nesvesne motive nespavanja. To može biti neurotični strah da će situacija spavanja isprovocirati potisnute agresivne ili zabranjene infantilne seksualne želje ili, pak, strah od slabljenja snage ega. N. može biti motivisana i nesvesnim strahom od smrti, na koju podseća spavanje.
NEUROPSIHIJATRIJA
Psihijatrijska disciplina koja proučava neurološke osnove psihičkih oboljenja i poremećaja ponašanja. Danas postoji sve snažnija tendencija da se ova disciplina podeli na dve, relativno samostalne – neurologiju i psihijatriju.
NEUROTIČKI KARAKTER
1. Prema A.Adleru (Adler), tipičan sklop crta karaktera i obrazaca ponašanja koji čine osobeni vid odbrane od kompleksa manje vrednosti. Neurotičari mogu različitim putevima doći do istog cilja – prevazilaženja osećanja manje vrednosti, što uslovljava formiranje različitih crta karaktera. Pa ipak, neke osobine su im zajedničke i čine jezgro n.k.: nepoverenje, egoizam, vlastoljublje, ljubomora, zavist, pakost, tvrdičluk itd. (Adler, 1912). 2. Često se koristi u smislu > neurotična ličnost.
NEUROTIČKI KONFLIKT
Unutrašnji konflikt, snažan sudar antagonističkih težnji koji razotkriva dubok, patološki rascep u ličnosti. "Jedan deo ličnosti zastupa izvesne želje, a drugi im se opire i odbija ih. Bez jednog takvog konflikta nema neuroze", smatra S.Frojd (Freud). U n.k. se, prema psihoanalizi, sukobljavaju infantilni seksualni nagoni sa odbranama ega. Da bi konflikt između ega i nagona ida postao zbilja neurotički, potrebno je da nagonske potrebe budu dovoljno snažne, a da ego nema dovoljno snage da im se suprotstavi i da ih kontroliše. Prema K. Hornaj (Horney), n.k. ima odlike: (1) apsolutna nesaglasnost protivrečnih potreba; (2) konflikt je nesvestan i (3) tendencije u oba smera su prinudne.
NEUROTIČKI STRAH
Iracionalan strah od neke nepoznate opasnosti iza koje se, po pravilu, skriva strah od nagonskih zahteva ida. To je, prema psihoanalizi, strah od navale zabranjenih, snažnih i nesvesnih nagonskih impulsa (agresivnih i seksualnih), odnosno, strah od kazne koja je povezana sa njihovim zadovoljenjem. Po S. Frojdu (Freud), javlja se u vidu strepnje, fobičkog straha i napada straha. Za razliku od realnog straha, n.s. je strah od nepoznate i unutrašnje opasnosti. Prema Frojdovoj teoriji straha, n.s. nastaje od neispražnjenog libida, dok u njegovoj poslednjoj teoriji nastaje kao rezultat potiskivanja.
NEUROTIČNA LIČNOST
Psihički nestabilna, raspolućena ličnost, kod koje je slab ego, a izrazito jak neurotički konflikt. Kod nje postoje snažne fiksacije, na infantilne oblike ponašanja i mišljenja, kao i sklonost ka čestom korišćenju mehanizama odbrane. Zahvaljujući toj sklonmosti, ona nema realnu procenu stvarnosti, već je njeno opažanje pod snažnim uticajem vlastitih želja, strahova i nada. N.l. je pod velikim uticajem principa zadovoljstva, a njeno mišljenje je često bliže magijskom i prelogičkom nego realističkom, logičkom mišljenju. Neurotičar je u vlasti njemu nepoznatih, nesvesnih motiva, te on niti valjano razume sopstveno ponašanje, niti je u stanju da slobodno odlučuje. Budući narcisoidan, neurotičar nije u stanju da zaista voli, a pošto je isuviše iscrpljen konfliktima i potiskivanjem, on je hronično umoran, bezvoljan i konfuzan, pa nije u stanju ni da radi. Njena suprotnost je zdrava ličnost.
NEUROTIČNA POTREBA ZA DIVLJENJEM
Prema K.Hornaj (Horney), neurotična potreba tipična za povladjiv karakter, a sastoji se u stalnoj, neutoljivoj "gladi" za divljenjem svoje okoline. Ličnost koja ima tu potrebu procenjuje sebe i očekuje poštovanje i divljenje, bez obzira na sopstvene stvarne kvalitete i sposobnosti.
NEUROTIČNA POTREBA ZA MOĆI
Prema K.Hornaj (Horney), žudnja za moći i nadmoći, radi same moći. Ova potreba je karakteristična za kretanje protiv ljudi, a odlikuje agresivni tip karaktera.
NEUROTIČNA POREBA ZA NAKLONOŠĆU I POTVRĐIVANJEM
U teoriji K.Hornaj (Horney), jedna od neurotičnih potreba koja se sreće kod povladljivog karaktera. Ona se ispoljava u nezasitoj želji da se zadovolje drugi ljudi i da se živi prema njihovim pravilima i očekivanjima. Osoba koja ima ovu potrebu živi za dobro mišljenje i za odobravanje okoline. Nju izuzetno pogađa svaki, pa i najmanji znak nenaklonosti ili odbacivanja.
NEUROTIČNA POTREBA ZA PARTNEROM
Prema K.Hornaj (Horney), neurotična, nezasita i prinudna žudnja za ljubavlju. Osoba koja ima n.p.z.p. misli da je ljubav spasonosni lek za sve, precenuje partnera, idealizuje ga i stalno se plaši da će biti napuštena, što je za nju potpuni krah.
NEUROTIČNA POTREBA ZA SAMODOVOLJNOŠĆU I NEZAVISNOŠĆU
Prema K.Hornaj (Honey), jedna od neurotičnih potreba osobe čija je osnovna životna strategija kretanje od ljudi. Ova potreba se ispoljava kao razočaranost u ljude, praćena težnjom za potpunim odbacivanjem svakog oblika vezanosti za druge ljude i usamljivanjem.
NEUROTIČNA POTREBA ZA SVOĐENJEM ŽIVOTA U USKE GRANICE
U teoriji K.Hornaj (Horney), jedna od neurotičnih potreba koja se javlja kod povučenog tipa karaktera. Ličnost koja ima tu potrebu neprestano nastoji da svoj život organizuje tako da živi krajnje skromno i neprimetno. Ona ima minimalne zahteve, koje je lako ispuniti.
NEUROTIČNE POTREBE
Prema Karen Hornaj (Horney), prvobitno, taktike koje primenjuju pojedinci da bi savladali osnovnu strepnju i vremenom postaju snažne potrebe neurotične ličnosti. Još u detinjstvu pojedinac počinje da traga za efikasnim sredstvom za izbegavanje osećanja bespomoćnosti i za sticanje bezbednosti u njemu neprijateljskom svetu. Svesno ili, češće, nesvesno, dete razvija neku taktiku koja će mu omogućiti da se uhvati u koštac sa svojom društvenom sredinom i zadobije naklonost i poštovanje ljudi koji ga okružuju. Način koji je pojedinac odabrao za zadobijanje sigurnosti postaje moćna prinudna potreba. N.p. , osim toga što su prinudne, odlikuju se i time što su slepe (nediskriminativne) i nezasite (za razliku od normalnih potreba, ne mogu se nikda u potpunosti zadovoljiti). Pošto se ne mogu zadovoljiti, osećanje osujećenosti dovodi do pojačane strepnje, što još više pojačava ove prisilne, iracionalne potrebe i tako se zatvara ovaj "začarani krug" iz kojeg nema izlaza. Ovih n.p. ima deset, a to su: potreba za naklonošću i odobravanjem, partnerom, svođenjem života u okvire uskih granica, moći, iskorišćavanjem drugih, ugledom, divljenjem, uspehom, samodovoljnošću i nezavisnošću i savršenstvom i nepovredivošću. Sve ove potrebe mogu se svrstati u tri osnovne težnje, strategije ili glavne linije kretanja – kretanje ka ljudima, kretanje od ljudi i kretanje protiv ljudi.
NEUROTIČNO
Ono što je povezano sa ili prožeto sa neurozom. To je najčešće funkcionalno poremećno mišljenje, osećanje ili ponašanje koje je tipično za neurozu (npr. neurotično osećanje strepnje, krivice, neurotično pranje ruku, neurotične potrebe itd.).
NEUROZA
Termin potiče iz psihijatrije 18.veka ("nervna bolest"), a danas označava lakši, funkcionalni oblik duševnog oboljenja, kod kojeg nije nađen organski uzrok. N. predstavlja relativno trajnu slabost racionalnog i svesnog dela ličnosti, koji kontroliše ponašanje i mentalne procese, uz sačuvan odnos sa realnošću. Ona razotkriva dubok rascep u ličnosti, bolnu podvojenost između onoga što osoba svesno hoće, s jedne, i onoga što zaista čini i što nesvesno želi, s druge strane. Za neurotičke poremećaje specifično je da su psihogeni, pa se n. još nazivaju psihoneuroza i neurotični poremećaji. N. karakteriše slabljenje funkcija ega (teškoće rasuđivanja, pažnje, odlučivanja itd.), kao i pojava nekih telesnih i mentalnih simptoma (strah, tikovi, depresija, tahikardija, prinudne radnje itd.). U odnosu na kliničku sliku, mnogobrojne neuroze mogu se razvrstati u više velikih grupa i još veći broj podgrupa. S.Frojd (Freud) je neuroze podelio na aktuelne neuroze, traumatske neuroze i psihoneuroze. U ove poslednje, "prave" neuroze, spadaju histerija, fobija ("histerija straha") i prisilna (opsesivno-kompulzivna) neuroza. Postoje različite teorije n. i svaka na svoj način objašnjava prirodu i nastanak n.
NEUROZA KARAKTERA
Psihoanalitički pojam koji označava osobenu strukturu karaktera kod koga su neurotički simptomi zamenjeni tipičnim crtama ličnosti. Ove rigidne crte ličnosti blokiraju zabranjene nagonske želje, s jedne, i ublažavaju prestroge, iracionalne zahteve savesti, s druge strane, što umanjuje opasnost od izbijanja neuroze ili psihoze, ali zato, kako kažu O. Fenihel (Fenichel) i D. Lagaš (Lagache), dovode do osiromašenja i patološkog "stvrdnjavanja" ličnosti. Za razliku od neurotičkih simptoma, crte karaktera su postojane i ne doživljavaju se kao strane svesnom egu. Najpoznatiji tipovi n.k. opisani u psihoanalitičkoj literaturi su: histerički, opsesivni, paranoički, narcistički i shizoidni karaker.
NEUROZA STRAHA
Vrsta aktuelne neuroze u kojoj dominira simptom lebdećeg straha ili anksioznosti. Neurotičari koji pokazuju ovu podložnost strepnji neprestano predviđaju da će se desiti nešto neodređeno ali strašno, i sujeverno tumače svaku slučajnost kao kobni znak neizbežne nesreće. Prema S.Frojdu (Freud), n.s. predstavlja neposredan izraz osujećenja na seksualnom planu (npr.coitus interruptus), usled čega se neispražnjen libido preobražava u strah.
NEUROZA TRANSFERA
1.Prema S. Frojdu (Freud), svaka strukturisana neuroza kod koje za razliku od narcističke neuroze, postoji mogućnost uspostavljanja transfera sa analitičarem. 2. Neuroza veštački izazvana psihoanalitičkom situacijom, koja predstavlja zamenu originalne neuroze pacijenta. Nova neuroza omogućava analitičaru da preko nje posmatra nastanak i razvoj pacijentove bolesti, a takođe mu pruža priliku da lečenjem n.t. ukloni patogene konflikte.
NEVERBALNA KOMUNIKACIJA
Vrsta pretežno spontane , ali namerne komunikacije, kojom jedinke bez reči – gestovima, načinom držanja tela, izrazom lica, pogledom ili bojom glasa – izražavaju i razmenjuju svoje namere, emocije, raspoloženje, stavove i želje. N.k. ima izuzetnu važnost u čovekovom životu, jer ona ne samo što prati, dopunjava i koriguje verbalnu komunikaciju, nego omogućavca spontanije, pouzdanije i bolje prenošenje autentičnih emocionalnih poruka nego što je to mogućno rečima. Osnovna uloga n.k. je u traženju, uspostavljanju, održavanju, usmeravanju i prekidanju socijalne interakcije. Prema A.Argajlu (Argile), n.k. ima četiri osnovne funkcije: saopštavanje (emocija i interpersonalnih stavova), samopredstavljanje, podrška verbalnoj komunikaciji i izražavanje socijalne pripadnosti. Ovoj mnogo izučavanoj naučnoj oblasti postavio je temelje Čarls Darvin (Darwin) 1872. delom Izražavanje emocija kod ljudi i životinja, kojim je započeo istraživanje n.k. sa evolucionističkog, etološkog stanovišta. Tek od 60-tih godina 20.veka, međutim, oblast n.k., zahvaljujući dobro isplaniranim empirijskim, često eksperimentalnim istraživanjima u socijalnoj psihologiji, etologiji, lingvistici, sociologiji itd., dospeva u žižu naučnog interesovanja i postaje veoma razvijena. Danas se kao zasebne podoblasti intenzivno proučavaju mnoge vrsta n.k. kao što su paralingvistička komunikacija, kinezička komunikacija (u njenom okviru posebno, facijalna ekspresija, posturalna komunikacija itd.), proksemička komunikacija (posebno prostorni raspored, personalni prostor i teritorijalno ponašanje). Naš etnolog S.Trojanović dao je 1935. svojim Psihofizičkim izražavanjem srpskog naroda poglavito bez reči značajan doprinos modernom proučavanju "nemog sporazumevanja".
NEZAVISNOST
1. U logoci i matematici, posebna vrsta odnosa među pojavama, propozicijama, klasama događaja, kod koje promene u jednoj pojavi ili klasi nemaju uticaja na promene u drugoj. 2. U društvenim naukama, atribut država, naroda, društvene institucije ili grupe, koja ima samostalnost u odlučivanju i donošenju svog kodeksa ponašanja. 3. U psihologiji, osobina pojedinca da samostalno donosi svoje odluke i da njegovi stavovi, uveranja, mišljenje i ponašanje nisu pod uticajem grupnog pritiska, društvenih konvencija ili nekog autoriteta.
NEZRELOST
Nedovoljna razvijenost izvesnih psihičkih sposobnosti, funkcija ili pojedinih aspekata ličnosti, s obzirom na odgovarajuće uzrasne norme. N. može biti telesna, motorička, intelektualna, emocionalna, moralna, socijalna isl. Intelektualna, emocionalna i psihoseksualna itd. n. predstavlja prepreku da osoba (dete, adlescent ili odrastao čovek) pređe u nov uzrasni ili viši društveni status i da preuzme odgovarajuću socijalnu ulogu (učenika, vojnika, oženjenog čoveka, roditelja, direktora). Suprotno zrelost.
NOĆNI STRAH
Intenzivan strah koji često prelazi u užas a javlja se obično kod dece u snu (noćne more) i prekida san. N.s. često nastaje kao izraz hronično poremećenih emocionalnih odnosa deteta sa roditeljima, zatim, kao manifestacija separacione anksioznosti ili kao reakcija na neki skorašnji traumatski događaj. Latinski naziv pavor nocturnus.
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 1.10.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.11.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u