Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

MALOLETNIČKA DELINKVENCIJA
Prestupničko ponašanje specifično za populaciju maloletnika. U užem, strogo pravnom smislu, svi vidovi ponašanja mladih ljudi (adolescenata), starijih od 14 a mlađih od 18 godina koji, prema zakonu spadaju u krivična ili prekršajna dela. Tipični i najčešći vidovi m.d. su: krađe (lakše i provalne) i "pozajmice" kola, vandalski postupci (razbijanje kioska, izloga, automobila), prostitucija, skitničenje, alkoholizam, narkomanija, agresivno i antisocijalno ponašanje. Većina maloletničkih delinkventa potiče iz razorenih i socijalno problematičnih porodica (razvedeni roditelji, nepotpuna porodica usled smrti jednog roditelja, roditelji alkoholičari, kriminalci itd.), u školi su neuspešni, a kao ličnosti su socijalno i emocionalno nezreli.
MANIPULACIJA
(nlat. manipulatio = rukovanje ili upravljanje) Socijalna veština upravljanja pojedincima ili grupama ljudi, tako da oni, a da toga i ne moraju biti svsni, rade u korist manipulanta, verujući da rade za sebe i sopstvene interese. M. se služe političari, ideolozi, rukovodioci, stručnjaci za marketing i mnogi drugi kojima je cilj da na prikriven način oblikuju i kontrolišu ljudsko ponašanje i stavove. Skolonost i sposobnost m. ljudima jedna je od glavnih karakteristika crte makijavelizma.
MEĐULJUDSKI ODNOSI
Uzajamni, neposredni odnosi između dve ili više bliske osobe koji su komplementarni (radnik – poslodavac, dete – roditelj, učenik – učitelj itd.) ili saradnički (poslovni prijatelji, bračni partneri, drugovi, vršnjaci itd.). Ovi oblici socijalne interakcije mogu se odvijati na planu verbalne ili neverbalne komunikacije a po rezultatima mogu biti uspešni ili neuspešni, zadovoljavajući ili nezadovoljavajući. M.o. i njihovim efektima na zdravog i bolesnog pojedinca, na zadovoljstvo i efikasnost grupe, bave se klinička psihologija, psihologija ličnosti, socijalna psihologija i psihologija rada.
MELANHOLIČAN TEMPERAMENT
(od grč. melanholikos = čovek crne žuči) Jedan od 4 temperamenta. Odlikuje se retkim, sporim, ali i snažnim i dugotrajnim emocionalnim reakcijama. Kod m.t. dominira afekt žalosti, potišteno raspoloženje i bezvoljnost. Prema antičkoj tipologiji temperamenta u ovom tipu preovlađuje "crna žuč" među telesnim sokovima u organizmu. U Pavlovljevoj (Pavlov) tipologiji, m.t. odgovara slab tip nervnog sistema.
MENTALNA KONFUZIJA
Poremećaj čiji je dominantni simptom stanje svesti kojem obično prethode hronična nesanica i glavobolja a karakterišu ga: pomućenost opažanja, nestabilna pažnja, pometenost, zbunjenost, nejasno mišljenje, teškoće u govoru, oniričke manifestacije, emocionalna uznemirenost, kratkotrajna amnezija i dezorjentisanost. U blažem vidu privremeni poremećaj koji se sreće kod normalnih ljudi u ekstremnim situacijama, ali snažnije izražena m.k. često predstavlja početak psihoze ili poseban sindrom. M.k. se razlikuje od demencije kod koje ne postoji očuvana samokritičnost, ali ni zbunjenost.
MENTALNO ZDRAVLJE
Stanje dobrog i skladnog psihičkog funkcionisanja koje podrazumeva osdustvo duševnih poremećaja. M.z. ne znači, međutim, odsustvo svih konflikata i kompleksa, već samo onih patogenih koji dovode do relativno trajnog gubitka mentalne ravnoteže. Ono se ne može definisati isključivo negativno kao odsustvo mentalne bolesti jer je to tek neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Pozitivno definisano m.z. označava, smatra Svetska zdravstvena organizacija, stanje fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja. Ovo stanje duševnog spokojstva i zadovoljstva je posledica punog razvoja ličnosti, pozitivnog samoosećanja i dobrih međuličnih odnosa. Za očuvanje m.z. veoma je značajna porodična klima i rani razvoj deteta, kada ono stiče sposobnost uspešnog podnošenja frustracije, što mu obezbeđuje psihičku stabilnost i konstruktivne načine rešavanja konflikata.
MERENJE INTELIGENCIJE
Postupak kvantitativnog ocenjivanja stepena razvijenosti opšte sposobnosti ili inteligencije pomoću nekog instrumenta koji je meri posredno, preko indikatora.
MISTIČKI DOŽIVLJAJ
Stanje ekstaze, samozaborava i mističkog jedinstva (unio mystica) sa onostranom stvarnošću i Bogom. Ovo stanje potpunog jedinstva s Bogom je neiskazivo, kratkotrajno, spiritualno osećanje beskrajnog spokojstva, uzvišene radosti koje prati doživljaj kosmičkog svejedinstva i transcendiranja vlastitog, empirijskog ja. Nije lako razlikovati nepatvoren m.d. od patološkog, psihotičkog. Načelno, oni se teorijski razlikuju, s obzirom da pravi m.d. vodi ka razvoju i integraciji ličnosti, ka duhovnoj radosti, spokojstvu i ljubavi, dok patološki razjeda ličnost i dovodi do očajanja, nespokojstva i straha. Mistički doživljaj su istraživali, upečatljivo opisivali i na samosvojan način tumačili veliki psiholozi: Viljem Džejms (James), Karl G. Jung (Jung), S. Frojd (Freud), A. Maslov (Maslow) i mnogi drugi (kod nas V. Jerotić). Maslov je pokušao da ovaj doživljaj odvoji od religije i prouči ga kao "prirodni", psihološki fenomen, odnosno kao vrhunski doživljaj.
MIŠLJENJE
1.U savremenoj psihologiji, jedan od najsloženijih kognitivnih procesa kojeg, u potpunijem i objektivnijem saznavanju stvarnosti, karakteriše nadilaženje onoga što je pojavno, iskoračivanje izvan granica onoga što je dato ovde i sada, kao i operisanje simbolima i onim što je hipotetičko. M. kao cilju usmereno operisanje simbolima (predstavam, pojmovima, rečima), a ne samim stvarima, omogućava prevazilaženje onoga što je neposredno (perceptivno) dano, uviđanje opštih svojstava pojava i bitnih odnosa među njima, kao i analizu prirode tih veza i odnosa. U psihologiji se razlikuju realističko i imaginativno, kritičko i stvaralačko, diskuzivno i intuitivno, konkretno i apstraktno, divergentno i konvergentno m.
MORAL
(lat. mos, moris=običaj, vladanje) Društvena tvorevina, oblik društvene svesti koji predstavlja sveukupnost vrednosti, ideala, normi, običaja, propisa koji određuju šta je dobro, valjano, pravedno, a šta njima suprotno. U skladu sa ovim važećim moralnim kodeksom, procenjuje se da li je suđenje i postupanje ljudi moralno ispravno ili nije. U slučaju kršenja moralnih propisa, predviđene su odgovarajuće sankcije. Svako društvo ili kultura, kao i svaka istorijska epoha ima svoj osobeni m., ali je svima zajedničko to da on ima važnu socijalnu funkciju – regulisanje mišljenja i ponašanja ljudi u skladu sa važećim načelima pravednosti i moralnosti. Socijalizacijom se usvajaju, internalizuju moralne norme i nastaje savest. Sa razvojem ličnosti, u zavisnosti od stupnja kognitivnog razvoja menjau se i moralna shvatanja i principi, odnosno osoba prolazi kroz više stupnjeva moralnog razvoja. Filozofska disciplina koja se bavi m. i moralnim suđenjem naziva se etika.
MOTIV
1.Unutrašnji činilac koji podstiče javljanje, usmerava ka određenim objektima, održava i reguliše neku cilju usmerenu aktivnost. M. je zajednički naziv za različite unutrašnje biološke i psihološke pobude i dinamičke snage koje služe kao pokretači aktivnosti jedinke. U ovu klasu ubrajaju se potrebe, nagoni, težnje, namere, želje, impulsi, porivi i sl. M. se mogu razvrstati na različite načine, a najčešće se dele na primarne (nasleđene) i sekundarne (stečene), na homeostatitčke i nehomeostatičke, na biološke (m.gladi, žeđi, materinski m. itd.), socijalne (m.postignuća, agresivnosti, gregarni, afilijativni m. itd.) i personalne itd. 2. Bilo koji objekt, situacija ili stanje koje ima podsicajnu vrednost za organizam (npr. hrana, topla prostorija, spavanje itd.). 3. Razlog ponašanja, fiktivni ili stvarni, svestan ili nesvestan.
MOTIVACIJA
Složen psihički proces pokretanja, usmeravanja i regulisanja delatnosti usmerene ka određenom cilju. Proces m. ima ciklički karakter kod svih homeostatičkih motiva, a njegov tok od javljanja do prestanka može se predstaviti motivacionim krugom. Emocije su stanja koja deluju motivaciono tj. podstiču, energizuju i usmeravaju ponašanje. Postoje različite teorije motivacije. Psihoanaliza insistira na biološkim i nesvesnim motivima, bihejviorizam na urođenim ali spoljašnjim dražima izazvanim, a humanistička psihologija na svesnim i zrelim motivima.
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 1.10.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.11.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u