|
Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.
A | B | C | Č | Ć | D | Dž | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž
- MALOLETNIČKA DELINKVENCIJA
- Prestupničko ponašanje specifično za populaciju maloletnika. U užem, strogo pravnom smislu, svi vidovi ponašanja mladih ljudi (adolescenata), starijih od 14 a mlađih od 18 godina koji, prema zakonu spadaju u krivična ili prekršajna dela. Tipični i najčešći vidovi m.d. su: krađe (lakše i provalne) i "pozajmice" kola, vandalski postupci (razbijanje kioska, izloga, automobila), prostitucija, skitničenje, alkoholizam, narkomanija, agresivno i antisocijalno ponašanje. Većina maloletničkih delinkventa potiče iz razorenih i socijalno problematičnih porodica (razvedeni roditelji, nepotpuna porodica usled smrti jednog roditelja, roditelji alkoholičari, kriminalci itd.), u školi su neuspešni, a kao ličnosti su socijalno i emocionalno nezreli.
- MANIPULACIJA
- (nlat. manipulatio = rukovanje ili upravljanje) Socijalna veština upravljanja pojedincima ili grupama ljudi, tako da oni, a da toga i ne moraju biti svsni, rade u korist manipulanta, verujući da rade za sebe i sopstvene interese. M. se služe političari, ideolozi, rukovodioci, stručnjaci za marketing i mnogi drugi kojima je cilj da na prikriven način oblikuju i kontrolišu ljudsko ponašanje i stavove. Skolonost i sposobnost m. ljudima jedna je od glavnih karakteristika crte makijavelizma.
- MEĐULJUDSKI ODNOSI
- Uzajamni, neposredni odnosi između dve ili više bliske osobe koji su komplementarni (radnik – poslodavac, dete – roditelj, učenik – učitelj itd.) ili saradnički (poslovni prijatelji, bračni partneri, drugovi, vršnjaci itd.). Ovi oblici socijalne interakcije mogu se odvijati na planu verbalne ili neverbalne komunikacije a po rezultatima mogu biti uspešni ili neuspešni, zadovoljavajući ili nezadovoljavajući. M.o. i njihovim efektima na zdravog i bolesnog pojedinca, na zadovoljstvo i efikasnost grupe, bave se klinička psihologija, psihologija ličnosti, socijalna psihologija i psihologija rada.
- MELANHOLIČAN TEMPERAMENT
- (od grč. melanholikos = čovek crne žuči) Jedan od 4 temperamenta. Odlikuje se retkim, sporim, ali i snažnim i dugotrajnim emocionalnim reakcijama. Kod m.t. dominira afekt žalosti, potišteno raspoloženje i bezvoljnost. Prema antičkoj tipologiji temperamenta u ovom tipu preovlađuje "crna žuč" među telesnim sokovima u organizmu. U Pavlovljevoj (Pavlov) tipologiji, m.t. odgovara slab tip nervnog sistema.
- MENTALNA KONFUZIJA
- Poremećaj čiji je dominantni simptom stanje svesti kojem obično prethode hronična nesanica i glavobolja a karakterišu ga: pomućenost opažanja, nestabilna pažnja, pometenost, zbunjenost, nejasno mišljenje, teškoće u govoru, oniričke manifestacije, emocionalna uznemirenost, kratkotrajna amnezija i dezorjentisanost. U blažem vidu privremeni poremećaj koji se sreće kod normalnih ljudi u ekstremnim situacijama, ali snažnije izražena m.k. često predstavlja početak psihoze ili poseban sindrom. M.k. se razlikuje od demencije kod koje ne postoji očuvana samokritičnost, ali ni zbunjenost.
- MENTALNO ZDRAVLJE
- Stanje dobrog i skladnog psihičkog funkcionisanja koje podrazumeva osdustvo duševnih poremećaja. M.z. ne znači, međutim, odsustvo svih konflikata i kompleksa, već samo onih patogenih koji dovode do relativno trajnog gubitka mentalne ravnoteže. Ono se ne može definisati isključivo negativno kao odsustvo mentalne bolesti jer je to tek neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Pozitivno definisano m.z. označava, smatra Svetska zdravstvena organizacija, stanje fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja. Ovo stanje duševnog spokojstva i zadovoljstva je posledica punog razvoja ličnosti, pozitivnog samoosećanja i dobrih međuličnih odnosa. Za očuvanje m.z. veoma je značajna porodična klima i rani razvoj deteta, kada ono stiče sposobnost uspešnog podnošenja frustracije, što mu obezbeđuje psihičku stabilnost i konstruktivne načine rešavanja konflikata.
- MERENJE INTELIGENCIJE
- Postupak kvantitativnog ocenjivanja stepena razvijenosti opšte sposobnosti ili inteligencije pomoću nekog instrumenta koji je meri posredno, preko indikatora.
- MISTIČKI DOŽIVLJAJ
- Stanje ekstaze, samozaborava i mističkog jedinstva (unio mystica) sa onostranom stvarnošću i Bogom. Ovo stanje potpunog jedinstva s Bogom je neiskazivo, kratkotrajno, spiritualno osećanje beskrajnog spokojstva, uzvišene radosti koje prati doživljaj kosmičkog svejedinstva i transcendiranja vlastitog, empirijskog ja. Nije lako razlikovati nepatvoren m.d. od patološkog, psihotičkog. Načelno, oni se teorijski razlikuju, s obzirom da pravi m.d. vodi ka razvoju i integraciji ličnosti, ka duhovnoj radosti, spokojstvu i ljubavi, dok patološki razjeda ličnost i dovodi do očajanja, nespokojstva i straha. Mistički doživljaj su istraživali, upečatljivo opisivali i na samosvojan način tumačili veliki psiholozi: Viljem Džejms (James), Karl G. Jung (Jung), S. Frojd (Freud), A. Maslov (Maslow) i mnogi drugi (kod nas V. Jerotić). Maslov je pokušao da ovaj doživljaj odvoji od religije i prouči ga kao "prirodni", psihološki fenomen, odnosno kao vrhunski doživljaj.
- MIŠLJENJE
- 1.U savremenoj psihologiji, jedan od najsloženijih kognitivnih procesa kojeg, u potpunijem i objektivnijem saznavanju stvarnosti, karakteriše nadilaženje onoga što je pojavno, iskoračivanje izvan granica onoga što je dato ovde i sada, kao i operisanje simbolima i onim što je hipotetičko. M. kao cilju usmereno operisanje simbolima (predstavam, pojmovima, rečima), a ne samim stvarima, omogućava prevazilaženje onoga što je neposredno (perceptivno) dano, uviđanje opštih svojstava pojava i bitnih odnosa među njima, kao i analizu prirode tih veza i odnosa. U psihologiji se razlikuju realističko i imaginativno, kritičko i stvaralačko, diskuzivno i intuitivno, konkretno i apstraktno, divergentno i konvergentno m.
- MORAL
- (lat. mos, moris=običaj, vladanje) Društvena tvorevina, oblik društvene svesti koji predstavlja sveukupnost vrednosti, ideala, normi, običaja, propisa koji određuju šta je dobro, valjano, pravedno, a šta njima suprotno. U skladu sa ovim važećim moralnim kodeksom, procenjuje se da li je suđenje i postupanje ljudi moralno ispravno ili nije. U slučaju kršenja moralnih propisa, predviđene su odgovarajuće sankcije. Svako društvo ili kultura, kao i svaka istorijska epoha ima svoj osobeni m., ali je svima zajedničko to da on ima važnu socijalnu funkciju – regulisanje mišljenja i ponašanja ljudi u skladu sa važećim načelima pravednosti i moralnosti. Socijalizacijom se usvajaju, internalizuju moralne norme i nastaje savest. Sa razvojem ličnosti, u zavisnosti od stupnja kognitivnog razvoja menjau se i moralna shvatanja i principi, odnosno osoba prolazi kroz više stupnjeva moralnog razvoja. Filozofska disciplina koja se bavi m. i moralnim suđenjem naziva se etika.
- MOTIV
- 1.Unutrašnji činilac koji podstiče javljanje, usmerava ka određenim objektima, održava i reguliše neku cilju usmerenu aktivnost. M. je zajednički naziv za različite unutrašnje biološke i psihološke pobude i dinamičke snage koje služe kao pokretači aktivnosti jedinke. U ovu klasu ubrajaju se potrebe, nagoni, težnje, namere, želje, impulsi, porivi i sl. M. se mogu razvrstati na različite načine, a najčešće se dele na primarne (nasleđene) i sekundarne (stečene), na homeostatitčke i nehomeostatičke, na biološke (m.gladi, žeđi, materinski m. itd.), socijalne (m.postignuća, agresivnosti, gregarni, afilijativni m. itd.) i personalne itd. 2. Bilo koji objekt, situacija ili stanje koje ima podsicajnu vrednost za organizam (npr. hrana, topla prostorija, spavanje itd.). 3. Razlog ponašanja, fiktivni ili stvarni, svestan ili nesvestan.
- MOTIVACIJA
- Složen psihički proces pokretanja, usmeravanja i regulisanja delatnosti usmerene ka određenom cilju. Proces m. ima ciklički karakter kod svih homeostatičkih motiva, a njegov tok od javljanja do prestanka može se predstaviti motivacionim krugom. Emocije su stanja koja deluju motivaciono tj. podstiču, energizuju i usmeravaju ponašanje. Postoje različite teorije motivacije. Psihoanaliza insistira na biološkim i nesvesnim motivima, bihejviorizam na urođenim ali spoljašnjim dražima izazvanim, a humanistička psihologija na svesnim i zrelim motivima.
|
