Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

IDEALIZACIJA
Proces pridavanja karakteristika ideala nekoj pojavi ili osobi, ulepšavanje i doterivanje u mislima onoga što je inače nesavršeno. U psihoanalizi, i. je nesvestan proces kojim se realna konkretna osoba ili apstraktna stvar koju volimo potiskivanjem oslobađa svega što je negativno i nesavršeno, kako bi mogla da se obožava, odnosno da se stavi na mesto ego – ideala. Do i. dolazi u zaljubljenosti (kada se partner preobražava u anđeosko biće) i u idolopokloničkom odnosu prema vođi (koji se uzdiže do božanstva).
IDEALNO JA
1. Prema Karen Hornaj (Hornay), nesvesna, nerealna, idealizovana slika koju ima neurotična ličnost o sebi samoj, svojim mogućnostima, osobinama i sposobnostima. Neurotičar veruje da on zaista predstavlja savršenu, idealnu ličnost jer nije svestan procesa samoidealizacije, i ne pravi razliku između ove nestvarne predstave o sebi i svog stvarnog ja. Ukoliko realnost više protivreči ovoj nestvarnoj, ulepšanoj slici, bolesna osoba je utoliko više sklona da falsifikuje sve ono što je demantuje i da se još grčevitije drži svoje idealizovane predstave o sebi. 2. Zamišljena slika o sopstvenom ja kakvo bi ono trebalo da bude i kojim vrednostima bi trebalo da teži. Normalna ličnost uglavnom jasno razlikuje svoje stvarno ja od i. j. koje se pozitivno vrednuje i služi kao standard za samoocenu. Ta razlika se može utvrditi i izmeriti Stivensonovom (Stephenson) tehnikom, poznatom pod nazivom Q – sortiranje.
IDENTIFIKACIJA
(od lat. idem = isti, nlat. identitas = istovetnost i facere = učiniti) U psihoanalizi, proces nesvesnog poistovećivanja ega jedne osobe sa egom druge osobe koja se uzima kao uzor. Prema S. Frojdu (Freud), sastoje se u tome što se ego osobe koja se poistovećuje unošenjem uzora u sebe, trajno modifikuje, saobražavajući se uzoru.
IDENTITET
1. U psihologiji ličnosti, doživljaj, svesni ili nesvesni, suštinske samoistovetnosti i kontinuiteta vlastitog ja tokom dužeg perioda vremena, bez obzira na njegove mene u različitim periodima i okolnostima. Predstava ličnog i. predstavlja odgovor na ključno pitanje upućeno sebi samome: "Ko sam ja"? Do svoje teorije i. psihoanalitičar Erik H. Erikson (Erikson) došao je istražujući kod veterana američke vojske sindrom krize identiteta (promenjen doživljaj sebe samog, osećanja nesigurnosti, depersonalizacije itd.), kao i konfuzije identiteta kod mladih. Prema Eriksonu osećanje ličnog i. zasnovano je na dva istovremena zapažanja: (1) zapažanja samoistovetnosti i neprekidnosti čovekovog postojanja u vremenu i prostoru; (2) opažanja činjenice da drugi ljudi zapažaju i priznaju ovu činjenicu. Pojedinac koji je stekao osećanja ličnog i. ima doživljaj kontinuiteta između onog što je bio nekada, što je danas, kao i onog što zamišlja da će tek biti. U izvesnim nepovoljnim situacijama, ishod razvoja i. može biti formiranje negativnog identiteta. 2. U Ž. Pijažeovoj (Piaget) teoriji, shvatanje suštinske samoistovetnosti, nepromenljivosti neke količine ili skupa, bez obzira na promenu oblika ili rasporeda članova.
IGRANJE IGARA
U transakcionoj analizi E. Berna (Berne), prinudna, iracionalna, često nesvesna, ali planirana aktivnost koja uključuje niz sukcesivnih, komplementarnih, "kvarnih" transakcija ("mamac", "riba", "obrt" i najzad "zez") koji vodi skrivenoj "dobiti". I. i. predstavlja dramatizovanu demonstraciju neke važne teze životne filozofije igrača ("ja sam baksuz"; "svi ljudi su prevaranti" i sl.), koji u svoju igru uvlači makar još jednog saigrača. Sama "dobit" od igre je dvosmislena, protivrečna, jer pobeda (potvrda sopstvene životne filozofije, zadovoljenje patološkoh potreba, sekundarna dobit itd.) u igri znači, zapravo, istovremeno i poraz, gubitak, katkada i katastrofalan. Fasada igre, ponašanje na manifestnom planu može izgledati vrlo racionalno, ali je ona, po svojoj prirodi, duboko iracionalna, destruktivna ili samodestruktivna, s obzirom da Dete programira ceo njen tok i upravlja skrivenim transakcijama u njoj. I. i. je neizbežno u gotovo svim interpersonalnim odnosima, između šefa i službenika, muža i žene, prijatelja, roditelja i dece, prodavca i kupca, terapeuta i klijenta itd.
IMPULSIVNA NEUROZA
> Poremećaji navike i kontrole impulsa.
IMPULSIVNI TIP
Jedan od poremećaja ličnosti u kojem dominira emocionalna nestabilnost i nesposobnost kontrole impulsa. Takva osoba se bez razmišljanja o posledicama predaje svojim nagonskim impulsima. Sklona je napadima agresivnog ponašanja. Posebno je sklona eksplozijama nasilničkog ponašanja i izlivima nekontrolisanog besa, onda kada je neko sputava u akcijama ili kada kritikuje njeno ponašanje.
IMPULSIVNOST
Osobina ličnosti,koja se ispoljava kao nesposobnost racionalne kontrole vlastitih snažnih impulsa, želja i potreba (za agresijom, seksom, osvetom, ljubomorom ili autodestrukcijom). Takvi ljudi, nošeni iznenadnim porivima, delaju odmah bez zadržke, spontano i bez razmišljanja, a kasnije se često kaju zbog svoje nepromišljenosti i naglosti. Ova crta se može javiti u sklopu nezrele, primitivne strukture karaktera, kod emocionalno nestabilnih, infantilnih ili mentalno retardiranih ličnosti, ali se sreće i kod normalnih ljudi kao crta karaktera. J.Cvijić je smatrao da je plahovitost ili i. jedna od crta dinarskog karaktera, koja čoveka našeg podneblja često nagoni da radi na svoju štetu. Suprotna osobina je refleksivnost.
INDIVIDUA
(lat. individuum=ono što je nedeljivo, jedinka) Pojedinačno biće, jedinka, celovita osoba, različita od svih drugih ljudi i koja stoji nasuprot kolektivu. U novovekovnoj filozofiji, pojam i. označava autonomnu, samosvesnu i samosvojnu jedinku, pojedinca kojem vlastita egzistencija postaje važan problem. U Olportovoj (Allport) psihologiji pojedinca, i. je u središtu pažnje, a definisana je kao "jedan sistem strukturisane jedinstvenosti". Celokupna psihologija bavi se, zapravo, i., njenim iskustvom i ponašanjem, ali, ipak, od psiholoških disciplina njome se najviše bave diferencijlna psihologija, psihologija ličnosti i klinička psihologija. Probleme i značaj i. u savremenoj psihologiji posebno naglašavaju egzistencionalna i humanistička psihologija.
INSAJDER
(engl. insider=onaj koji je u grupi, pripadnik grupe) Osoba koja je dobro uklopljena u svoju grupu (porodica, vršnjaci, socijalni sloj itd.) i koja je u njoj uspešna. I. ima dobre izglede da stekne povoljan socijalni status i afirmaciju u grupi čiji je pripadnik. Suprotno: autsajder.
ISPIRACIJA
(lat. inspiratio=udisanje) 1.Opšte značenje: nadahnuće (pesničko ili božansko). 2. U psihologiji treća faza u toku stvaralačkog mišljenja, u kojem do rešenja dolazi iznenada, spontano, naglo, kao da ga je neko "odozgo" došapnuo. Ovaj trenutak "ozarenja", iznenadnog "bleska" u svesti, kada se neočekivano ukazuje celo rešenje do tada nerešivog problema, naziva se oš i uviđanje ili iluminacija ("prosvetljenje"). Taj srećan čas otkrića nailazi posle dužeg ili kraćeg perioda inkubacije, kada se naučnik, umetnik ili običan rešavalac bavi nekom drugom delatnošću, tako da se i. može javiti bilo gde (u kadi, parku, bioskopu ili u tramvaju).
INTELIGENCIJA
(od lat. inellegere=shvatiti, razabrati) 1.Biološki posmatrano, sposobnost uspešne adaptacije jedinke na nove okolnosti pomoću obrazaca ponašanja i psihičkih procesa koji nisu ni instinktivne prirode niti navike. 2.Prema pedagoškom stanovištu, spsobnost učenja, pamćenja i mišljenja. 3. U psihološkom smislu, sposobnost brzog i uspešnog snalaženja u novim situacijama na osnovu apstraktnog mišljenja, odnosno rešavanje problema putem uviđanja bitnih odnosa u problem situaciji.
INTERIORIZACIJA
(lat. interior=unutrašnji) I. je proces unošenja spoljašnjih operacija i socijalnih odnosa u ličnost. Pojedinac u toku razvoja, prisvajanjem kulturnih dostignuća prenosi ono što je socijalno na unutrašnji mentalni plan. Interpsihički odnosi postaju intrapsihički procesi i akti.
INTERPERSONALNI KONFLIKT
Sukob između različitih ličnosti, za razliku od intrapersonalnog konflikta (sukoba ili motiva unutar jedne ličnosti). Pojedinci se između sebe mogu sukobljavati zbog svojih različitih stavova, vrednosti, političkih ili religijskih uverenja, ili usled različitih ciljeva i neuskladivih interesa. Česti su i.k. u porodici (između roditelja i dece, braće i sestara), u grupi vršnjaka, na poslu (između šefa i službenika, između radnika), zatim u braku (između supružnika), u grupi prijatelja itd.
INTIMNOST
(od lat. intime=najiskrenije, najsrdačnije) Prisnost, bliskost, koja može da se odnosi na telesnu, ali i duševnu i duhovnu. I. u međuličnim odnosima označava bliskost, dobro razumevanje, poverljivost ili erotsku ljubavnu dimenziju. U nekoj maloj, formalnoj ili neformalnoj socijalnoj zajednici (porodici, grupi dobrih prijatelja) i. označava toplu, prijatnu atmosferu, uzajamnu simpatiju i razumevanje članova.
INTROSPEKCIJA
Metod samoposmatranja koji se sastoji u brižljivom posmatranju sopstvenih psihičkih doživljaja i detaljnom nepristrasnom opisivanju tako otkrivenih sadržina.
INTROVERTAN TIP
U Jungovoj (Jung) kompleksnoj psihologiji, tip ličnosti kod kojeg prevladava stav introverzije. I.t. je nasuprot ekstravertnom tipu, preokupiran vlastitim subjektivnim svetom, povlači se iz spoljašnjeg sveta, nije mnogo komunikativan, ni mnogo druželjubiv, preosetljiv je, vrlo emotivan, ali svoja osećanja skriva i kontroliše, u odnosu s ljudima je uzdržan, zatvoren, ima dobru samokontrolu, kontenplativan je, sklon introspekciji, imaginaciji. U zavisnosti od toga koja je psihička funkcija kod konkretne ličnosti razvijena, neko može biti misaoni, intuitivni, čuvstveni i opažajni i.t. Ovo povlačenje u sebe, u patološkom sučaju, može ići do autizma.
INTUICIJA
(lat. intuere=gledam, posmatram) 1.Sposobnost neposrednog saznanja ili sagedavanja suštine i smisla nekog objekta (lica, predmeta, simbola, ideje) ili pojave.
IRACIONALNI TIP
U Jungovoj tipologiji ličnosti predstavlja osobu kod koje dominiraju iracionalne funkcije – intuicija i opažanje, koje omogućavaju saznanje onoga što je jedinstveno, konkretno. Suprotno: racionlani tip.
IRACIONALNO
(lat. irrationalis=nerazuman, protivan razumu) Ono što je ili u neskladu sa zakonima logike ili što je s one strane razuma. To može biti nešto bezumno, ali i nadrazumno (npr.religijske dogme). 1. U psihoanalizi je pojam i. jedan od temeljnih pojmova. Čovek se ne rukovodi raconalnim ili utilitarnim načelima, već principom zadovoljstva. Tobož racionalne odluke i i objašnjenja često su samo puke racionalizacije ili reaktivne formacije izvornog potisnutog egoizma i sadizma. Najekstremniji vidovi i. su razni oblici samodestruktivnosti (samokažnjavanje,neuroza sudbine, mazohizam, samoubistvo). Istraživanjem i. bavili su se i socijalni psihoanalitičari. E.From (From) ispituje psihološke mehanizme, tj. psihološke snage i sredstva (afekte, potrebe i strasti podanika) kojima se totalitarizam koristi za svoje i. ciljeve. 2. K.G.Jung (Jung), međutim, termin i. ne upotrebljava samo u smislu onoga što je protivno razumu, već i "onoga što se nahodi izvan razuma". Intuicija i osećanju su elementarne psihičke funkcije koje su po svojoj prirodi.
IZRAŽAVANJE EMOCIJA
Karakteristične promene u ponašanju, mimici i gestovima koje predstavljaju spoljašnji, vidljiv izraz unutrašnjeg, subjektivnog emocionalnog doživljaja. Ispoljavanje osećanja naročito osnovnih (strah, gnev itd.), u najvećoj meri je determinisano biloškim, naslednim faktorima i gotovo je univerzalno (u najvećem broju kultura, ljudi na isti način izražavaju radost, bes, užas, stid itd.). Čarls Darvin (Darwin) je 1872, u delu Izražavanje emocija kod ljudi i životinja, na ubedljiv način pokazao biološko poreklo i adaptivni smisao izražajnih pokreta kod životinja. Mnogi čovekovi ekspresivni pokreti (npr. škrgutanje zubima, mrštenje, stezanje pesnice koji prate afekat gneva) predstavljaju relikte svrsishodnih pokreta nasleđenih od naših životinjskih predaka. Ekspresivni pokreti pri emocijama imaju i važnu komunikativnu funkciju, odnosno služe kao signali određenih afekata i emocionalnih težnji. Pod uticajem kulture i socijalizacije, dete već vrlo rano uči da suzbija i kontroliše izražavanje izvesnih emocija. U i.e. najznačajniju ulogu igraju mimka lica (oči, obrve, usta), telesni pokreti (način stajanja, naginjanje napred ili nazad u odnosu na emocinalnu draž) i vokalna ekspresija (brzina, jačina govora, karakteristični uzvici.)
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 1.10.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.11.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u