Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

GENERALNI ANKSIOZNI POREMEĆAJ
Psihički poremećaj u obliku preterane i nerazumne strepnje koja je povezana sa raznolikim svakodnevnim situacijama, delatnostima i objektima, a ispoljava se još i u vidu razdražljivosti, stalne zabrinutosti, „crne“ slutnje, unutrašnje napetosti, nesanice, teskobe, glavobolje, tahikardije, čestog znojenja, brzog zamaranja i teškoćama u održavanju koncentracije. Javlja se češće kod žena.
GEŠTALT
(nem. Gestalt = oblik, lik) Ključni teorijski pojam geštalt psihologije koji označava sklop, celinu, lik, formu, nasuprot elementu. Sam termin potiče iz nemačkog jezika, ali se danas koristi u gotovo svim jezicima izvorno, kako bi se očuvale sve nijanse značenja te reči. G. je celovita struktura, konfiguracija (fizička, socijalna, biološka ili psihološka) koja ima svojstva nesvodljiva na skup delova od kojih je sačinjena. Jedinstvo, celina, sklop, organizacija i primarni kvalitet, a ne nešto izvedeno, sekundarno, do čega se dolazi analizom. Pojam g. ili geštalt – kvalitet (nem. Gestaltqualität) je nastao u oblasti psihologije opažanja, da bi se, kasnije, odatle proširio na objašnjavanje raznolikih pojava u oblastima psihologije mišljenja, učenja, pamćenja, emocije i motivacije.
GEŠTALT TERAPIJA
Vrsta psihoterapije, nastala polovinom 20. veka u SAD, koja se u teorijskom smislu oslanja na principe geštalt psihologije. Prema Fricu Perlsu (Perls), neurotična osoba je tokom razvoja izgubila u mentalnom smislu "dobru formu", tj. nalazi se u psihološkoj neravnoteži, budući da nije uspela da ostvari celovitost ličnosti. Geštalt terapeut se ne interesuje za uzrok oštećenja celovitosti, nego ga zanima način, mehanizam kojim je došlo do dezorganizacije i kako se može vaspostaviti izgubljena ravnoteža i celovitost ličnosti. On je prevashodno zaineresovan za aktuelne konflikte pacijenta, za potrebe i inhibicije koje sada deluju, a ne za infantilne traume i fantazme. "Zanima me jedino 'ovde i sada', važnije mi je kako je došlo do blokade nego zašto", kaže Perls. Terapeut, u grupnoj g. t., podstiče pacijenta da izrazi svoje zapostavljene ideje, osećanja, želje pred grupom, te da tako povrati izgubljeni "geštalt". Pacijentov iznenadni uvid u dotada nepoznate delove svoje ličnosti omogućava dinamičku rekonstrukciju ličnosti.
GRANIČNA LIČNOST
(engl. borderline personality) Jedan od oblika poremećaja ličnosti. G. l. je osoba koja se nalazi na granici između psihoze (ili psihopatije) i neuroze. Tu nije problem što psihijatri ne mogu tačno da ih dijagnostikuju (razvrstaju), već je njihova prava dijagnoza baš to da imaju elemente i neuroze i psihoze. G. l. je pseudoneurotičar sa potencijalnom ili pritajenom shizofrenijom. G. l. je impulsivna, nepredvidljiva, često donosi nerazumne odluke i nepotrebno se izlaže opasnostima. Njene emocije su nestabilne: često menja raspoloženje od euforije do depresije, netolerantna je i lako je obuzme bes, na poslu je neodgovorna, lako menja planove i nema čvrsto osećanje ličnog identiteta. Karakterišu je hronično osećanje praznine i nedostatak dubljih emocija u odnosu sa drugim ljudima, koje doživljava kao puko sredstvo. G. l. je naizgled druželjubiva, šarmantna, srdačna, ali je, zapravo, bezobzirno egoistički orjentisana, asocijalna i emocionalno hladna. Psihoanalitičari smatraju da je g. l. posledica rane traume ili ranog emocionalnog lišavanja(zato kod nje postoji neutaživa potreba za ljubavlju i priznanjem). G. l. dobro funkcioniše sve dok dobija narcističke doprinose (pohvale, ljubav), ali kad oni izostanu (npr. neuspeh na poslu), one lako padaju u depresiju. G. l. ima neizgrađen ego, a njeni objektni odnosi su bitno poremećeni, smatra O. Kernberg (Kernberg). Sinonimi granični slučaj, shizoidna ličnost i larvirani shizofrenik.
GRUPA SUSRETANJA
Vrsta grupne psihoterapije, popularna šezdesetih godina 20. veka. G. s., zasnovana na humanističkoj psihologiji i iskustvima T – grupa, odvija se u malim grupama (10 – 15 članova) pod vođstvom terapeuta, a cilj joj je da podstakne lični razvoj, svest o sebi i samoostvarenje kroz spontanu i intenzivnu socijalnu i emotivnu komunikaciju pojedinca sa drugim članovima grupe. Psihoterapeut vodi grupu na neautoritaran i nedirektivan način. On samo stvara povoljnu atmosferu i raznovrsnim tehnikama (igranje uloga, telesno dodirivanje, suočavanje itd.) ohrabruje osobe sa problemima da se slobodno, verbalno i neverbalno ispolje. On ih uči da artikulišu svoje subjektivne teškoće i da ih učine razumljivim drugim osobama, kao i da nauče da posmatraju, slušaju, osećaju i razumeju druge. Suština ove terapije jeste u iskrenom, autentičnom susretu osobe sa samom sobom, svojim autentičnim ja i sa drugim osobama, onakvim kakve one jesu. K. Rodžers (Rogers) je opisao faze kroz koje prolazi pojedinac u g. s., od početne zbunjenosti, preko izražavanja negativnih osećanja, postepenog ispoljavanja dubokih ličnih osećanja i doživljaja, pa do pucanja fasade, boljeg prihvatanja sebe i promene u životnoj filozofiji ličnosti. G. s. su prerasle u društveni pokret čiji je cilj da iskoristi terapeutske mogućnosti grupe za pružanje psihološke podrške pojedincu. Ovoj vrsti terapije zamera se da ne daje terapeutski značajne rezultate jer su pozitivne promene učesnika kratkotrajne.
GRUPNA PSIHOTERAPIJA
Zajednički naziv za veoma raznorodnu (teorijski i tehnički) skupinu savremenih psihoterapija koje se, nasuprot individualnoj terapiji, odvijaju u grupama, sačinjenim od pojedinaca sa relativno sličnim problemima (npr. alkoholičari, narkomani, opsesivni neurotičari, psihosomatičari i sl.) i terapeuta koji vodi grupu.
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 1.10.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.11.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u