Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

FIKSACIJA
(lat. fixus = utvrđen, učvršćen) 1. Uporno, tvrdoglavo ponavljanje izvesne nesvrsishodne reakcije u problem – situaciji, kao i učvršćivanje tog neuspešnog odgovora uprkos njegovoj besmislenosti. Ovi rigidni postupci se učvršćuju u situacijama bremenitim emocionalnom napetošću, pod uticajem osujećenih želja, što ometa fleksibilnost na intelektualnom planu. 2. U psihoanalizi, zaostajanje i utvrđivanje seksualnog nagona na nekom od ranijih stadijuma. F. je snažna prisilna vezanost libida za ranije omiljene vidove zadovoljenja ili objekte, vezanost koja otežava ili čini neuspešnim dalji razvoj. Osoba može investirati isuviše libida u izvesne infantilne objekte (majka/otac), radnje (gledanje, sisanje) ili čitave psihoseksualne stadijume (oralni, analni). Ukoliko je više energije uloženo u ranije faze razvoja, utoliko će manje ostati za dalji razvoj i zrelije oblike zadovoljenja. Sadašnje ponašanje, interesovanja, strahovi odrasle ličnosti još davno su određeni a da ona toga nije svesna, f. iz prošlosti. Ako zanemarimo konstitutivne činioce, možemo reći da do f. dolazi usled prekomernog zadovoljenja ili intenzivne frustracije u nekom od ranijih stadijuma razvoja libida. F. ne samo da otežava prelazak iz jednog stadijuma razvoja u sledeći, već i olakšava regresiju.
FOBIJA
(grč. fobos = strah) Nesrazmerno intenzivan, iracionalan strah od izvesnih spoljašnjih, samo potencijalnih opasnih pojava, situacija ili predmeta. Taj objekt straha, odnosno njegov sadržaj može biti veoma raznoliko (npr. mrak, visina, neka životinja itd.), tako da postoji ogroman broj f. koje se mogu na različite načine klasifikovati. S obzirom da se iracionalni strahovi mogu vezati takoreći za bilo koju pojavu, broj f. je praktično neograničen, tako da danas lista f. obuhvata preko 200 naziva! Objekti koji provociraju strah variraju od stvarno opasnih, gde postoji filogenetski programirana reakcija straha (strah od zmije, visine), preko relativno malo ili retko opasnih (strah od železnice), pa do gotovo bezopasnih (zatvoren prostor). Ono što je neobično kod f. nije sam strah već njegova snaga, iracionalnost i nepromenljivost. Naime, strah je nesrazmerno veliki u odnosu na stvarnu opasnost. Prema bihejvioristima, f. nastaje procesom emocionalnog uslovljavanja, odnosno, hipergeneralizovanjem emocionalne reakcije na neke neutralne draži, asocijativno povezanih sa dražima koje izazivaju strah.
FRUSTRACIJA
(od lat. frustrare = učiniti uzaludnim, razočarati) Ometanje ili uskraćivanje zadovoljenja nekog motiva, odnosno remećenje ili blokiranje nekog već započetog cilju usmerenog ponašanja. Izvori frustracije su raznovrsne, ozbiljne i teško uklonjive prepreke (spoljašnje i unutrašnje, fizičke, socijalne, moralne, psihološke) koje sprečavaju zadovoljenje potrebe. Složeno emocionalno stanje frustriranosti ispoljava se kao osećanje napetosti, nezadovoljstva, gneva ili osećanje razočaranja, anksioznosti, nemoći i poraza. Osećanje frustriranosti često dovodi do agresivnosti, što je navelo izvesne psihologe da konstruišu teoriju frustracija – agresija. Ali, kod nekih osoba ona pre dovodi do žalosti, apatije, potištenosti ili regresije. Konstruktivne ili "realističke" reakcije na f. su: nalaženje novog puta ili druge strategije dolaska do cilja, pojačavanje napora da se cilj dosegne ili zamena prvobitnog cilja nekim drugim, dostupnijim. F. koje su česte i intenzivne, posebno u ranom uzrastu, mogu dovesti do aktiviranja patogenih mehanizama odbrane, pa i do psihičkih poremećaja i oboljenja (perverzije, neuroze i psihoze). Pogrešno je, međutim, smatrati da je svaka f. nepoželjna i štetna. Mnoge pravilno dozirane i uvremenjene f. (npr. odbijanje od sise, učenje urednosti, navikavanje na čistoću itd.) predstavljaju osujećenja neophodna za uspešno prilagođavanje stvarnosti i za normalan razvoj ličnosti. I za odraslog čoveka umerena f. može biti izazov za ispoljavanje sposobnosti moralnih kvaliteta i kreativnih potencijala. Stepen podnošenja f. zavisi od tolerancije na frustraciju.
FUNKCIONALNI POREMEĆAJ
Psihofizički poremećaj u funkcionisanju osobe koji obuhvata promene u ponašanju, opažanju, mišljenju, osećanju i raznolike psihopatološke pojave koje su nastale bez organske osnove, odnosno koje nemaju (ili je nepoznat) koren u patološkim promenama neke telesne strukture. Takvi su raznovrsni psihogeni poremećaji kao što su poremećaj ličnosti, poremećaj navika i kontrole impulsa, zatim neke psihoze, neuroze, posebno histerija, psihosomatske bolesti itd. Suprotno organski poremećaj.
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 1.10.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.11.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u