Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

EDIPOV KOMPLEKS
(grč. ojdipos, gen. podos) Složena i prevashodno nesvesna konstelacija, predstava, stavova i afekata koja se javlja u trijadi dete – otac – majka, u falusnom stadijumu, u doba punog razvoja infantilne seksualnosti (između treće i pete godine). Dete tada gaji nesvesnu ali snažnu erotsku sklonost prema roditelju suprotnog pola, a istovremeno i nesvesnu mržnju prema roditelju istog pola, koga, inače, svesno voli i uzima za uzor u procesu identifikacije.
EGO
(lat. ego = ja) 1. Vlastito Ja, sam, stvarno središte ličnosti ili jedinstven pojedinac. 2. U psihoanalizi, središnji deo trodelne strukture ličnosti koji se nalazi između ida i super – ega. E. je kao izdanak ida nastao njegovim modifikovanjem u dodiru sa spoljašnjom stvarnošću, smatra S. Frojd (Freud). On je podešen za primanje draži i odbranu od njih. E. nastaje iz sudara nagona ida sa stvarnošću i prvo se razvija kao telesni ego. Prva i najvažnija uloga e. je prilagođavanje stvarnosti. Za razliku od ida, e. se upravlja po principu realnosti. Procesi koji se odigravaju u e. nazivaju se sekundarni procesi. Druga važna uloga e. jeste organizovanje i integracija psihičkih procesa u skladnu celinu. Ako e. u tome ne uspe, onda se aktiviraju različiti mehanizmi odbrane. E. ima zadatak da izađe na kraj i sa strogim zahtevima super – ega, a ukoliko se e. ne pridržava tih idealnih normi, super – ego ga bezobzirno kažnjava osećanjem manje vrednosti i osećanjem krivice. E. mora da služi čak tri surova gospodara, a to su stvarnost, id i super – ego. Razvoj ega odvija se od opažanja nagona prema savladavanju nagona. Drugačije shvatanje e. razvilo se unutar psihologije.
EGOCENTRIZAM
Osobina mišljenja u ranim fazama razvoja, koja se manifestuje kao nesposobnost subjekta da svet posmatra iz ugla drugog pojedinca, već isključivo iz sopstvenog koji se apsolutizuje. Egocentrično dete (ili odrasla osoba) nije sebično, egoistično, pošto nema izgrađeno samosvesno i bezobzirno ja, a opet, egoista nije egocentričan jer on vrlo dobro poznaje potrebe i interese drugih ljudi, ali ih ignoriše. Egocentrizam je srodan narcizmu, jer se i tu zanemaruje objekt.
EGOIZAM
Bezobzirno vođenje računa isključivo o sopstvenim potrebama i vlastitoj koristi. E., ili sebičnost, u psihologiji označava preterano interesovanje osobe za sebe samu i samoživo insistiranje samo na svojim interesima, a zanemarivanje interesa drugih ljudi. E. se razlikuje od narcizma. Narcizam označava samozaljubljenost, a ne samoživost. Suprotno > altruizam.
EGO–STANJE
U transakcionoj analizi, "konzistentan obrazac osećanja i doživljavanja koji je direktno povezan sa odgovarajućim konzistentnim obrascem ponašanja" (Bern, 1971). Prema E. Bernu (Berne), e.-s. nije ni socijalna uloga, ni hipotetička, apstraktna instanca, nego je univerzalna psihološka realnost koja se manifestuje određenim držanjem tela, gestovima, mimikom, načinom govora, slanjem određenih poruka i, najzad, odgovarajućim subjektivnim doživljajima. E.-s. je strukturna jedinica ličnosti, kojih ima ukupno 3: Roditelj, Odrasli i Dete. Struktura ličnosti može se predstaviti tripartitnom shemom ili strukturalnim dijagramom, koji sačinjavaju tri vertikalno poređana kruga.Svako od ovih stanja ima svoje mesto i svoju funkciju u celovitoj ličnosti, koja najbolje funkcioniše kada su sva tri stanja u ravnoteži. Problem nastaje kada jedno od ovih e.-s. postane dominantno, preuzme vođstvo i poremeti skladnu delatnost pojedinca.
EMOCIJA
Jedan od osnovnih psihičkih doživljaja koji predstavlja karakteristično uzbuđeno stanje organizma izazvano nekim emocionalnim stimulusom ili situacijom, a manifestuje se na tri različita plana: (1) Subjektivnom, kao mentalni doživljaj (radosti, tuge, prijatnosti i sl.); (2) Fiziološkom (npr. ubrzani puls, znojenje itd.) i (3) ponašajnom (npr. stezanje pesnica, mrštenje i sl.). Na subjektivnom, doživljajnom planu, e. se razlikuju prema kvalitetu. Osnovne, primarne e. su strah, gnev, radost i žalost. Prema osnovnom, hedonističkom ili afektivnom tonu koji preovlađuje, e. mogu biti prijatne i neprijatne. E. se mogu podeliti na različite načine. Prema svojoj usmerenosti i sadržini mogu biti: e. vezane za čulno draženje, estetske e., moralna osećanja, e. vezane za druge ljude, e. vezane za samoocenu itd. Jačina e. može da varira od sasvim slabog intenziteta izvesnog raspoloženja pa do snažnih afekata i neobuzdanih strasti. Važnu komponentu e. čine organske, fiziološke promene, od kojih su posebno važne one koje su nastale aktiviranjem simpatičkog dela autonomnog nervnog sistema (širenje zenica, brži i snažniji rad srca, ubrzano disanje, usporen rad creva i organa za varenje, pojačano lučenje adrenalina, povećana količina šećera u krvi, povećanje mišićne napetosti i sl.). Sve ove telesne promene imaju ulogu da pripreme organizam za pojačane napore i za hitnu akciju (bežanje ili borba). Neke tipične promene u ponašanju i gestovima predstavljaju spolja vidljivu komponentu e. Emocionalno ponašanje, posebno kod primarnih emocija, u najvećoj meri je nasleđeno, gotovo univerzalno i nekada je bilo svrsishodno sa gledišta evolucije, kao što je pokazao još Č. Darvin (Darwin). Ti ekspresivni pokreti imaju i važnu komunikativnu funkciju. Svu raznovrsnost i složenost e. do sada nije u potpunosti objasnila ni jedna od teorija emocija (npr. evolucionistička teorija, teorija aktivacije, Džejms – Langeova, Kenon – Bardova, Šahterova kognitivna teorija i dr.).
EMOCIONALNA INTELIGENCIJA
Sposobnost i veština korišćenja inteligencije u poslu, međuličnim odnosima i svakodnevnom životu. E. i. je metasposobnost, osoben složaj dispozicija ličnosti, koji nam omogućava da uspešno koristimo ne samo "hladnu", apstraktnu inteligenciju, nego i ostale sposobnosti i veštine koje su neophodne za skladan, uspešan i zdrav život. Sklop crta koji sačinjava e. i. čine sposobnost samorazumevanja (sagledavanje svojih sposobnosti, potreba, osećanja i konflikta), sposobnost samokontrole (obuzdavanje "toksičnih" emocija kao što su bes, zavist, strah), samouverenost (samopouzdanje, optimizam), sposobnost empatije (razumevanje osećanja drugih), sposobnost uspostavljanja i održavanja skladnih međuljudskih odnosa, kao i rešavanje interpersonalnih sukoba. Ljudi koji imaju razvijeniju e. i. ne samo da su uspešniji u društvu, u profesionalnoj delatnosti i braku, nego su mentalno i fizički zdraviji i otporniji na bolesti. Bliska je socijalnoj inteligenciji.
EMOCIONALNA KONTROLA
Sposobnost upravljanja, obuzdavanja i preoblikovanja vlastitih emocija u skladu sa zahtevima realnosti, usvojenim vrednostima i društvenim normama. E. k. je jedna od važnih odlika emocionalne zrelosti. Dete mora u toku socijalizacije i razvoja ličnosti da nauči da prepoznaje i da savladava emocije kao što su npr. gnev, zavist ili paničan strah.
EMOCIONALNA LABILNOST
Nesposobnost održavanja emocionalne stabilnosti, sklonost ka lakom gubljenju emocionalne ravnoteže i ka čestoj, bezrazložnoj i nepredvidljivoj promeni raspoloženja, od veoma veselog do tužnog. E. l. može biti odlika normalne ličnosti, ali se javlja i u sklopu nekih duševnih bolesti (npr. histerija, manijako – depresivna psihoza).
EMOCIONALNA NEZRELOST
Emocionalno reagovanje koje odgovara više mlađem uzrastu nego uzrastu osobe koja tako reaguje. E. n. uključuje infantilno emocionalno ponašanje, egocentrizam, nesposobnost emocionalne samokontrole, emocionalnu nestabilnost i reagovanje po principu "sve ili ništa". E. n. može biti rezultat zastoja u emocionalnom razvoju, znak emocionalne nedovoljne razvijenosti ili rezultat regresije. Osobina e. n. može se javiti i kod odrasle, inače normalne i intelektualno zrele osobe, ali i kod neurotičnih i psihotičnih osoba (histerija, fobija, poremećaj karaktera, granični slučajevi, shizofrenija). Psihoanaliza objašnjava e. n. fiksacijom za neki od stupnjeva infantivne seksualnosti.
EMOCIONALNA PREOSETLJIVOST
Neprimereno snažno emocionalno reagovanje, brzo i lako emocionalno uzbuđivanje bez pravog razloga. Osobe koje su e. p. za sitnicu se uvrede, lako se naljute, preterano se uplaše u ne mnogo opasnoj situaciji, sklone su tremi u ispitnoj situaciji, lako se rastuže i rasplaču, čak i bez značajnijeg povoda.
EMOCIONALNA STABILNOST
Sposobnost da se primereno, dosledno i predvidljivo emocionalno reaguje u skladu sa osobinama situacije i objekata koji su emociju izazvali. E. s. podrazumeva uspešno očuvanje emocionalne ravnoteže, kao i nesklonost naglim i ekstremnim emocionalnim odgovorima. Ona je važna komponenta emocionalne zrelosti.
EMOCIONALNA TUPOST
Nesposobnost adekvatnog emocionalnog doživljavanja i reagovanja u situacijama koje, po pravilu, izazivaju emocije kao što su radost, tuga, strah, bes itd.
EMOCIONALNA ZAVISNOST
Oblik nezrele emocionalne vezanosti koji podrazumeva preterano oslanjanje na neku drugu osobu ili grupu koja se doživljava kao izvor sigurnosti, ljubavi i blagostanja. Ako dođe do prekida ove veze (odbacivanje, odlazak obožavane osobe i sl.) onda e. z. osoba oseća gotovo paničan strah, nesigurnost, intenzivnu patnju, a može doći i do depresivne reakcije. Psihoanalitičari smatraju da je e. z. jedna od osobina oralnog karaktera.
EMOCIONALNA ZRELOST
Aspekt zrelosti ličnosti koji pokazuje u kojoj meri je pojedinac uspeo da prevaziđe infantilno, nezrelo ponašanje i da dostigne nivo emocionalnog reagovanja koji je karakterističan za odraslog pripadnika date kulture. E. z. bez obzira na međukulturne razlike, po pravilu, podrazumeva emocionalnu stabilnost, dobru emocionalnu kontrolu, prevazilaženje narcizma, emocionalne zavisnosti, razdražljivosti, kao i društveno prihvatljivo emocionalno ponašanje.
EMOCIONALNI DOŽIVLJAJ
Svesna, subjektivna komponenta emocije koja predstavlja organizovan sklop osećanja, a nastaje opažanjem i tumačenjem vlastitih telesnih promena u organizmu. Fenomenološka i egzistencijalistička psihologija najviše pažnje pri proučavanju emocija posvećuju e. d.
EMOCIONALNI POREMEĆAJ
Dijagnostička kategorija u psihijatriji koja uključuje različite vidove emocionalno neadekvatnog reagovanja (emocionalna tupost, bezrazložni strah, neprimerena euforija i sl.), nesposobnost emocionalne samokontrole (nekontrolisane provale besa, plača, razdraganosti i sl.) i hronične patološke promene u emocionalnom ponašanju (ciklotimni poremećaj, depresija, manija, bolesna razdražljivost, anksioznost i sl.).
EMOCIONALNI ŠOK
Stanje veoma povišenog emocionalnog uzbuđenja, praćeno psihičkom konfuzijom, malaksalošću, "oduzimanjem" ruku i nogu, gubitkom emocionalne kontrole i sposobnosti adaptivnog ponašanja, a nekada i nesvesticom. Ovo stanje psihičke i fizičke paralisanosti izazvano je, po pravilu, nekim snažnim i nepredviđenim stresogenim događajem (npr. zemljotres, saobraćajna nesreća, smrt drage osobe).
EMOCIONALNO PONAŠANJE
Bihejvioralna komponenta emocije, a sastoji se u karakterističnoj mimici lica, spolja vidljivim pokretima, obrascima ponašanja i reagovanja na emocionalne stimuluse. Biolog Č. Darvin (Darwin) je u svom delu Izražavanje emocija kod životinja i kod ljudi (1872) pokazao da su određeni pokreti i obrasci ponašanja tesno povezani sa urođenim emocijama i da predstavljaju nekada adaptivno vredno ponašanje (npr. mrštenje, škrgutanje zubima i stezanje pesnica u besu). V. Mekdugal (McDougall) je jedan od prvih psihologa koji je još 1908. ukazao na određeno instinktivno ponašanje vezano za primarne emocije (pokreti udaljavanja i bežanja u strahu, približavanja kod ljubavi i sl.).
EMOCIONALNOST
Karakteristika ličnosti, relativno trajna dispozicija koja se ispoljava u lakom i snažnom afektivnom reagovanju (ljutnja, bes ili strah, tuga). Ljudi se međusobno razlikuju u stepenu e., što zavisi od njihovog temperamenta i ličnog životnog iskustva.
EMOCIONALNO USLOVLJAVANJE
Vid klasičnog uslovljavanja u kojem se nenamerno i nevoljno, bez razumevanja samog procesa učenja, stiče uslovna emocionalna reakcija. Ta uslovna reakcija (UR) nastaje kao odgovor na neke slučajne, prvobitno neutralne, a kasnije uslovne draži (UD), koje su bile date zajedno sa bezuslovnom draži (BD), koja kao bezuslovnu reakciju (BR) izaziva neku jaku emociju (odvratnost, strah, bes). Nekoliko ponavljanja, a ponekad i samo jedanput, dovoljno je subjektu da nauči da na samu UD reaguje emocijom koju, spontano, izaziva BD. Klasičan slučaj eksperimentalnog e. u. jeste poznati slučaj malog Alberta, koji je uslovljen da se plaši belih pacova. Osobine e. u. su: (1) nastaje veoma brzo (zahteva mali broj ponavljanja), (2) lako se generalizuje (širi se na slične draži) i (3) teško se gasi. Na ovaj način nastaju fobije, averzije, simpatije i antipatije i druge emocionalne reakcije, normalne i abnormalne, čije nam poreklo obično nije jasno i koje izgledaju neobično i nerazumno.
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 1.10.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.11.2017.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u