Psihoedukacija Beograd Novi Sad
Psihoterapija i savetovanje Program ličnog razvoja Stručno usavršavanje Poslovna komunikacija Članci o aktuelnim psihološkim temama Biografija Kontakt
Rečnik psiholoških pojmova

Rečnik psiholoških pojmova koji je pred vama predstavlja spisak relevantnih termina koji se najčešće koriste u oblasti psihoterapije, psihologije i savetovanja. Svrha rečnika je da doprinese boljem razumevanju termina u pomenutim oblastima. Definicije su preuzete iz rečnika psihologije autora Trebješanin, Ž.(2008): Rečnik psihologije, Stubovi kulture, Beograd. Neke definicije su skraćene.

A | B | C | Č | Ć | D | | Đ | E | F | G | H | I | J | K | L | LJ | M | N | NJ | O | P | Q | R | S | Š | T | U | V | W | X | Y | Z | Ž

ADIKCIJA
(lat.addictio=dosuđivanje, žrtvovanje; engl. addiction=skolnost, privrženost) Podložnost nekoj štetnoj navici, najčešće, psihofiziološka zavisnost od droge ili alkohola (toksikomanija, alkoholizam).
ADOLESCENCIJA
(lat. adolescentia=mladost, mladićko doba; od adolescere=rasti) Period čovekovog intenzivnog razvoja, od kraja puberteta do zrelog doba, a po nekim autorima, od kraja detinjstva (početak puberteta) pa do sticanja zrelosti (od 12-14. pa do 18-21. godine). Dok je pubertet pretežno biološki određeno razvojno doba, a. je prevashodno socijalno, kulturno i istorijski određena. U našoj kulturi period a. je prelazno doba praćeno izrazito burnim psihičkim, naročito emocionalnim i moralnim krizama, previranjima i lutanjima. U nekim slučajevima, normalna adolescentska kriza može dovesti do manjih ili većih psihičkih poremećaja, a u retkim slučajevima završava se nastankom psihičke bolesti (npr. histreija, fobija, shizofrenija ). U a. dolazi do intenzivnog traganja za samim sobom i do formiranja identiteta. Adolescenti su veoma zaokupljeni sobom, svojim sposobnostima, vlastitim moćima i talentima, vrednostima, isporobavanjem jačine volje i izdržljivosti. U a. slabi uticaj porodice i roditeljskog autoriteta, a postaju veoma značajne grupe vršnjaka tj. adolescentske grupe koje imaju svoju specifičnu subkulturu.
ADOLESCENTSKA KRIZA
Normalna, razvojna psihička kriza, vezana za prelazak iz jednog socijalnog i uzrasnog statusa u drugi, koja se javlja u periodu adolescencije i, po pravilu, spontano se prevazilazi, bez stručne intervencije psihologa ili psihijatra. Kriza nastaje iz jednog ili više tipičnih konflikata za adolescenta, kao što je sukob između želje za samostalnošću i zavisnosti od autoriteta (pre svega roditelja), zatim sukob između potrebe za ličnim identitetom i za pripadnošću grupi (grupni identitet), između potrebe za ljubavlju i intimnošću sa osobom suprotonog pola i straha od bliskosti, između grubosti i nežnosti, egoizma i altruizma, intelekta i nagona itd.
AFEKTIVNI POREMEĆAJ
Emocionalni poremećaj.
AGORAFOBIJA
(grč. agora=trg, i fobos=strah) Vrsta fobije koju karakteriše iracionalan patološki strah od otvorenog prostora, ulica i trgova. Agorafobičar se panično plaši i zato izbegava da sam pređe preko širokog otvorenog prostora, ako se to ipak desi, on tada oseća intenzivan strah u vidu napada, te zato grčevito nastoji da ima pratioca.
AGRESIJA
(lat. agressio=napad) Postupak kojim se namerno ili nenamerno nekom objektu (osobi, živom biću ili predmetu) nanosi povreda (fizička, psihička ili moralna), odnosno, šteta, ili se objekat uništava. Po svojoj vrsti, a. može biti verbalna ili neverbalna, individualna ili koletktivna, svesna ili nesvesna itd. Adler smatra da je a. izraz težnje za moći, a Frojd nagona smrti.
AGRESIVNI KARAKTER
1. U A. Adlerovoj (Adler) teoriji, tip ljudi koji, budući da mu nedostaje osećanje za zajednicu, direktno, neuvijeno stremi nadmoći nad drugim ljudima. Odlikuje se sledećim crtama karaktera: sujeta (častoljublje), ljubomora, zavist, mržnja i tvrdčiluk. 2. U teoriji Karen Hornaj (Horney), pojedinac koji je kao svoju osnovnu životnu strategiju usvojio obrazac kretanja protiv ljudi. Njegove osnovne potrebe su potreba za uspehom, za moći i za iskorištavanjem drugih. On prihvata zakon džungle i njegov osnovni životni moto je: "Moć daje pravo." Zato a.k. odbacuje s prezirom svaku humanost, dobrotu i osećajnost kao slabost. U svakoj borbi on mora po svaku cenu da pobedi. Njegova opsesija, životni san je uspeh i neograničena moć, a njegova ličnost predstvalja puko sredstvo da se taj cilj ostvari. Najlakše se prepoznaje u interpersonalnim odnosima. Svako upoznavanje s drugim čovekom on doživljava kao odmeravanje snaga i u sebi se pita: "Koliko je jak?" A.k. odgovara analno-sadistički u Frojdovoj (Freud), a izrabljivački karakter u Fromovoj (Fromm) teoriji.
AJZENKOVA DIMENZIONALNA TEORIJA LIČNOSTI
Jedna od faktorskih teorija ličnosti, prema kojoj je struktura ličnosti sastavljena od brojnih faktora različitog stepena opštosti, a organizovana je hijerarhijski. Na vrhu se nalaze najopštije dimenzije ličnosti ili tipovi (ekstravertnost – intravertnost, neuroticizam i psihoticizam), ispod su crte ličnosti (npr. rigidnost, plašljivost, razdražljivost), a ispod njih su navike, dok su na dnu specifični odgovori (konkretne, manifestne reakcije).
AKTIVNO UČENJE
Vid učenja u kojem subjekat nije samo pasivni konzument izloženog gradiva, već aktivno učestvuje u procesu sticanja znanja. Učenik uči s namerom, aktivno traga za podacima, prerađuje ih i trudi se da materijal koji uči osmisli, reorganizuje i reprodukuje još u toku učenja.
AKTUALIZACIJA
(na lat. actualisatio= ostvarenje, prevođenje u delo) Proces ispoljavanja, ostvarivanja onog što je postojalo kao dispozicija, samopotencijalno. Up. Samoaktualizacija.
AKTUELNA NEUROZA
Lakše mentalno oboljenje nastalo kao posledica nekih organskih teškoća (npr. srčano oboljenje, migrena). Prema psihoanalizi, za razliku od prave neuroze ("psihoneuroze"), nastaje kao direktan izraz aktuelne frustracije seksualnog nagona. Simptomi a.n. (umor, razdražljivost, nesanica, napetost, strepnja, bezvoljnost itd.) predstavljaju neposredan, fiziološki odgovor organizma na osujećenje seksualne potrebe, a nesimboličku ekspresiju fantazama i obradu nesvesnih konflikata.
AKTUELNI KONFLIKT
Sadašnji, trenutno prisutan konflikt, za razliku od prošlih (npr. iz ranog detinjstva). Geštalt psiholozi, egzistencijalistički i humanistički psiholozi, za razliku od psihoanalitičara, naglašavaju važnost poznavanja a.k. za razumevanje dinamike odrasle, normalne ili abnormalne ličnosti. Da bi neki sukobljeni motivi imali stvarno dejstvo na mišljenje i ponašanje ličnosti, oni moraju sada delovati, tako da je sasvim nebitna njihova eventualna istorijska povezanost sa ranijim interapsihičkim sukobima, kažu ovi psiholozi. Prema psihoanalitičarima, međutim, ovi a.k. su samo fasada, izdanci onih pravih, duboko skrivenih infantilnih konflikata.
AKUTNA REAKCIJA NA STRES
Prolazni psihički poremećaj kod inače normalnih osoba, nastao kao reakcija na intenzivne i realno opasne stresogene situacije (ugrožavanje fizičkog i psihičkog integriteta same osobe ili njoj bliskih stvorenja u saobraćajnoj nesreći, polavi, požaru, silovanju, provali itd.) A.r.n.s. započinje "inicijalnom fazom", koja sledi nekoliko minuta do nekoliko sati od stresogenog događaja, a manifestuje se u vidu ošamućenosti, dezorjentacije, suženja savesti, gubitkom koncentracije i sposobnosti racionalnog suđenja. Ovoj prvoj fazi sledi ili reakcija paničnog bekstva, agitacija ili psihogei stupor. U sklopu a.r.n.s., po pravilu, javljaju se tahikardija, znojenje, ubrzano disanje, crvenilo i sl. Nije retko da je ova reakcija praćena delimičnom ili potpunom amnezijom na traumatičnu epizodu. Simptomi obično nastaju dva do tri dana od stresnog događaja.
ALEKSITIMIJA
(grč. a=bez, ne-, leksis=reč i thimos=osećanje) Poremećaj u intelektualno-emocionalnoj sferi, koji je sedamdesetih godina 20.veka opisao P.Sifneos (Sifneos), a manifestuje se kao nesposobnost pojedinca da prepozna i rečima izrazi vlastita osećanja. Umesto da kažu, recimo, "osećam strepnju", takvi pojedinci govore da se često znoje, da imaju lupanje srca i "prazninu" u stomaku. Osobe koje imaju ovaj poremećaj deluju hladno, nezainteresovano i bezosećajno. Njihov problem nije toliko u tome što nemaju nikakve emocije nego što nisu u stanju da ih identifikuju, klasifikuju i adekvatno rečima artikulišu, tako da im osećanja izmiču. Sifneos smatra da je uzrok a. prekid nervnih veza između limbičkog sistema i centra za verbalizaciju u neokorteksu.
ALKOHOLIČAR
Osoba kod koje se, usled prkomrnog i hroničnog konzumiranja alkoholnih pića, stvorila psihološka i fiziološka zavisnot od alkohola sa štetnim posledicama po psihofizičko zdravlje, ekonomsko stanje, kao i po njeno moralno i socijalno ponašanje.
ALKOHOLIČKA DEMENCIJA
Vrsta demencije nastala usled duže i obilne zloupotrebe alkohola. Poznata je pod nazivom Korsakovljev sindrom/psihoza.
ALKOHOLIČKA PSIHOZA
Klasa teških duševnih bolesti, nastala usred hrončne i preobilne zloupotrebe alkohola, koja dovodi do oštećenja mozga. Tu se ubrajaju delirijum tremens, Korsakovljeva psihoza, alkoholička epilepsija i sl.
ALKOHOLIZAM
(od arap. Al-kohol= antimon u prahu, destilisana tečnost) Jedna od najrasprostranjenijih toksikomanija, ispoljava se kao gubitak sposobnosti uzdržavanja od prekomerne upotrebe alkohola, dovodi do narušavanja psihičkog (poremećaji opažanja, pamćenja, mišljenja, ličnosti) i fizičkog zdravlja (avitaminoza, ciroza jetre, oštećenje CNS) i socijalnih odnosa (porodični, profesionalni, prijateljski). Po rasprostranjenosti i štetnim posledicama po zdravlje, a. je odmah posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignih oboljenja (karcinom). A. se javlja iz različitih psiholoških razloga, kao što su neuspeh u braku, na poslu, usled psihičke nezrelosti, nesigurnosti, anksioznosti, depresivnosti i osećanja manje vrednosti, s obzirom da se osećanje osujećenosti, tuge i inferiornosti gubi pod dejstvom alkohola. Valja, međutim, imati u vidu da alkohol samo privremeno i prividno vraća pojedincu izgubljeno osećanje sigurnosti, kuraži i stvara iluziju o vlastitoj omnipotenciji. Sa mamurlukom, vraća se u još većoj meri osećanje niže vrednosti, anksioznost i osećanje krivice. Na nastanak a. utiču i društvene prilke, kao što su ekonomska beda, gušenje političkih sloboda, gubitak socijalnog statusa, kao i društvene navike učestalog konzumiranja alkohola. Dugotrajno i prekomerno konzumiranje alkohola može dovesti do alkoholičke psihoze.
ALTER EGO
(lat. drugo ja) 1. Osoba koja nam je po načinu mišljenja i osećanja toliko bliska, srodna, da je doživljavamo kao svoje "drugo ja". 2. Osoba koja je opunomoćena od neke druge osobe da je može zastupati ili zamenjivati u određenim poslovima. 3. U psihodrami, lice koje govori i čini ono što bi neko drugi verovatno činio da nije sprečen unutrašnjim otporima i cenzurom.
AMBICIJA
(lat. ambitio= slavoljublje) Težnja za isticanjem, za uspehom, priznanjem ili slavom. Ona može biti podsticajna i konstruktivna, ako je u skladu sa mogućnostima individue i ako nije uperena protiv drugih ljudi. A. postaje nezdrava i destruktivna kada je u neskladu sa sposobnostima pojedinca, kada je nerealna, bezobzirna i udružena sa sujetom, mitomanijom i samoljubivošću. A. se razlikuje od motiva postignuća.
ANALITIČKA PSIHOTERAPIJA
Vrsta analitički orjentisane psihoterapije koja selektivno koristi mnoga dostignuća psihoanalize, ali ne poštuje sva pravila analitičke procedure. U odnosu na klasičnu psihoanalitičku psihoterapiju je kraća, učestalost seansi je manja, pacijent ne leži na kauču, tehnika slobodnih asocijacija nije toliko važna, interpretacije nisu mnogo "duboke" itd. Ciljevi ove psihoterapije su skromniji i pragmatičniji.
ANHEDONIJA
(od grč. an=ne i hedone=zadovoljstvo) Nesposobnost doživljavanja osećanja prijatnosti (ili neprijatnosti) u situacijama kada se to osećanje normalno javlja. A. kao nemogućnost uživanja u životu, emocionalna tupost i hronični nedostatak interesovanja za život javlja se kao simptom depresije, ali se može javiti i samostalno.
ANKSIOZAN
Pojedinac ispunjen osećanjem često bezrazložne strepnje, uznemiren i obuzet crnim slutnjama. Anksiozna stanja sreću se u raznim vrstama neuroza i psihoza (histerija, aktuelna neuroza, ratna neuroza, traumatska neuroza, depresija, shizofrenija itd.).
ANKSIOZNA REAKCIJA
Funkionalni poremećaj, neurotični odgovor na stresnu situaciju ili na dugotrajne patogene konflikte. Sastoji se od difuznog osećanja straha, zebnje, bojazni praćenom napetošću, uznemirenošću, osećanjem ugroženosti, hronične zabrinutosti i bespomoćnosti pred nekom u budućnosti očekivanom nesrećom. A.r. je relativno često povezana sa izvesnim telesnim simptomima (srčana aritmija, drhtanje, vrtoglavica, želudačne smetnje itd.)
ANKSIOZNI POREMEĆAJI
U savremenoj psihijatriji, zajednički naziv za raznorodni skup poremećaja u kojima dominira simptom anksioznosti, odnosno straha, a to su: anksiozna reakcija, fobički poremećaj, anksiozno-depresivni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj (anksioznost se javlja pri suprotstavljanju prinudnim radnjama ili mislima), generalizovani anksiozni poremećaj i panični poremećaj.
ANKSIOZNO-DEPRESIVNI POREMEĆAJ
Mešoviti poremećaj u kojem su gotovo podjednako zastupljeni simptomi i anksioznosti i depresije ali ne do stepena da bi se mogla dati zasebna dijagnoza.
ANKSIOZNOST
(lat.anxietas=uznemirenost, zabrinutost) Lebdeći neodređeni strah, teskoba. A. je osećanje bojazni, strepnje, uznemirenosti i napetosti, koje se od straha razlikuje po svojoj složenosti, ali i rasplinutosti, neodređenosti, pošto nije vezana za neki određeni objekat. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke velike ali neodređene nesreće, nemoćno očekivanje da će se neminovno desiti nešto strašno, neko veliko zlo. Prema S. Frojdu (Freud) i psihoanalitičarima, a. ili strepnja je stanje koje "nazivamo 'strahom očekivanja' ili 'plašljivim očekivanjem'". Frojd smatra da strepnja ne može da proizvede traumatičnu neurozu, pošto "ima nešto u strepnji što nas štiti od užasa pa i od neuroze užasa". A. se često uklanja ili makar ublažava mehanizmima odbrane. Pojam osnovne strepnje (bazične anksioznosti) ima ključni značaj u teoriji Karen Hornaj (Horney).
ANTISOCIJALNA LIČNOST
Struktura Ličnosti koja stoji u osnovi različitih vidova bezobzirnog i nasilničkog interpersonalnog i socijalnog ponašanja. Kod a.l. je oštećeno formiranje savesti, nedostaju joj unutrašnji regulatori društvenog i moralnog ponašanja, neodgovorna je, nema osećanje krivice i kajanja. Oštećeno je, takođe, i formiranje principa realnosti, tako da a.l. poput deteta nastoje da odmah i u potpunosti zadovolje svoje nagonske impulse. Ovakvim osobama, osim toga, nedostaju i osećanja simpatije i samilosti jer kao deca nisu bila u stanju da se identifikuju sa važnim osobama. Usled svih tih nedostataka, asocijalni pojedinci su skloni nepoštovanju i kršenju socijalnih normi, agresivnom ponašanju, bezrazložnoj destruktivnosti, silovanju, incestnim odnosima, uživaju u surovosti i okrutnom mučenju slabih i nemoćnih itd.
ANTISOCIJALNI MOTIVI
(od lat. Anti=protiv i socialis=društveni) Klasa negativnih socijalnih motiva. To su raznoliki društveni motivi kojima je zajednička usmerenost protiv drugih ljudi, saradnje i vrednosti društvenog života. U a.m. spadaju agresivnost, sebičnost, potreba za dominacijom, sadizam itd. Suprotno prosocijalni motivi.
ANTISOCIJALNO PONAŠANJE
Zajednički naziv za sve vrste ponašanja (npr. krađa, fizički napadi, ubistva, narkomanija, prostitucija) usmerene protiv društvenih, pravnih i moralnih zakona, normi i pravila, na rušenje autoriteta i društvenog reda. A.p. je štetno i opasno za održanje, integritet i funkcionisanje društvenih grupa, društvenih institucija i društva u celini, te se u svim civilizovanim zemljama zakonski progoni. Razlikuje se od asocijalnog ponašanja, koje nije protiv, već je samo mimo uobičajnih društvenih standarda i vrednosti.
APSTINENCIJA
(lat. abstinentia=uzdržavanje) Voljno uzdržavanje od zadovoljenja nekih medicinski, religiozno i društveno nepoželjnih potreba, kao što su potreba za alkoholom, drogom, duvanom, seksom, određenom hranom i sl. U nekim slučajevima odvikavanje od navike ili potrebe ide veoma teško, pa se kao posledica javlja karakterističan apstinencijalni sindrom ili apstinencijalna kriza.
APSTINENCIJALNI SINDROM/KRIZA
Psihički i fiziološki poremećaj nastao po prestanku uzimanja izvesnih droga (alkohol, duvan, droga, sredstva za umirenje) na koje je, tokom duže upotreb e, organizam navikao. Osoba koja pati od a.s. je nervozna, uznemirena, anksiozna, depresivna, često se znoji, ima bolove u mišićima, oseća stomačne tegobe, mučninu, javljaju se premor, tahikardija, nesanica, anoreksija, a u slučaju dugotrajnijeg uzimanja droge, nagli prestanak može dovesti i do smrti. Jačina i dužina trajanja a.s. zavisi od toga koja se materija zloupotrebljavala, koliko dugo, u kojoj količini i kojom brzinom se zavisnik nje lišava.
APSTRAKTNO MIŠLJENJE
Vrsta mišljenja koja se odlikuje time da visoko nadilazi perceptivni nivo i konkretne pojave i da operiše apstraktnim simbolima. Razlikuje se od konkretnog mišljenja.
ASERTIVNOST
(od lat. asertorius; engl. assert=potvrdan, afirmativan) Odlika samopotvrdnog, prodornog, borbenog ponašanja. A. se ispoljava u odlučnoj i aktivnoj samoodbrani sopstvenih prava i vitalnih potreba, kao i u odvažnom aktivnom stremljenju ka cilju. Engleski termin a. podrazumeva ne samo izrazitu samosvest, samopouzdanje nego i preduzimljivost i prodornost u ostvarivanju svojih planova i namera. U našoj kulturi a. je tipična odlika muškog ponašanja. Suprotno povučenost, nesigurnost. Nesigurnim, isuviše obazrivim i obzirnim ljudima preporučuje se asertivni trening.
ASERTIVNI TRENING
(engl. assertiveness training) Postupak planskog i sistematskog vežbanja isuviše plašljivih, pesimističnih, introvertnih, nepoverljivih, nesigurnih, zavisnih i pasivnih osoba da postanu preduzimljivije, prodornije i samopuzdanije u svom delovanju, naročito u interpersonalnim odnosima. Takvi bojažljivi pojedinci se u vrlo jednostavnim situacijama podstiču da izraze svoje mišljenje, da se suprotstave javno i da slobodno , bez straha, odbiju da urade ono što ne žele, a da ih zbog toga kasnije ne grize savest. Primer za ugled im je često ponašanje terapeuta, koji im pokazuje kako mogu da budu borbeniji, bez osećanja straha ili krivice. A.t. povučene i previše mirne ljude vežba da se dosledno i uporno bore za ostvarivanje svojih legitimnih prava, bez straha i bez osećanja krivice.
ASOCIJALNA LIČNOST
Osoba koja ne mari mnogo za društvena pravila i ravnodušna je prema društvenim i kulturnim običajima, propisima i opšteprihvaćenim konvencijama ponašanja i mišljenja. Ona nije, kao antisocijalna ličnost, protiv društevnih normi, propisa i vrednosti, već nastoji da njihov pritisak izbegne. U a.l. spadaju različite, izrazito nedruštvene, introvertovane osobe, čudaci, osobenjaci i nonkonformisti.
ASOCIJALNO PONAŠANJE
Ponašanje koje nije u skladu sa društvenim pravilima i koje je mimo uobičajnih kulturnih obrazaca i konvencija. Razlikuje se od antisocijalnog ponašanja.
AUTONOMNA LIČNOST
Osoba koja je u svom odlučivanju nezavisna od svoje grupe, javnog mnjenja, kao i pritiska društva i kulture. A.l. je zrela ličnost koja ima izgrađene unutrašnje standarde moralnog i socijalnog ponašanja i samostalnost u ponašanju i mišljenju, posebno u odnosu na autoritete. To je jedna od karakteristika Maslovljeve (Maslow) samoaktualizovane ličnosti, kao i Fromovog (Fromm) produktivnog karaktera. U mnogo čemu, njoj je suprotna autoritarna ličnost.
AUTORITARNA LIČNOST
Prema Teodoru Adornu (Adorno), osoben sklop crta ličnosti, stavova i vrednosti, tipičan za pojedinca koji ima izrazitu antidemokratsku orjentaciju i snažan ambivalentan odnos prema autoritetu (svesno mu se divi a nesvesno ga mrzi). Ovaj pojam je, koristeći sintagmu autoritarni karakter, u psihologiju uveo Erih From (Fromm), kada je tridestih godina ovoga veka istraživao "ljudsku osnovu" fašizma u Nemačkoj. Za ovaj tip društvenog karaktera, smatra From, karakteristično je sado-mazohističko vezivanje za druge ljude. Autoritarni karakter je slepo odan i poslušan prema onima koji su iznad i istovremeno okrutan i pun prezira prema onima koji su ispod njega u hijerarhiji. A.l. i autoritarnost nastavio je da istražuje Adorno sa saradnicima (1950), koji je otkrio povezanost ideoloških i političkih stavova (etnocentrizam, antisemitizam, antidemokratska ideologija), s jedne, i osobina ličnosti, s druge strane. Sindrom a.l. koji se ispituje i meri F skalom obuhvata sledeće osobine ličnosti: submisivan i idolopoklonički stav prema autoritetu, krutost u mišljenju (rasuđivanje u "crno-belim" kategorijama) i sklonost praznovericama i stereotipijama, konzervativnost, konvencialnost (nekritičko prihvatanje i strogo pridržavanje normi i vrednosti svoje društvene klase), destruktivnost i cinizam, sklonost potiskivanju i projekciji nepriznatih nagona (destruktivnih i seksualnih), preterana sklonost ka redu i "čvrstoj ruci". A.l. se obrazuju u porodici za koju je karakteristična stroga hijerarhijska struktura moći, nedemokratska atmosfera i nepoštovanje ličnosti deteta. Usled strogog vaspitanja i insistiranja na bespogovornoj poslušnosti, a.l. su još kao deca naučili da vlastitu agresivnost, usmerenu na moćne roditelje, potiskuju a zatim pomeraju na one koji su nezaštićeni, slabi, nemoćni (nacionalne i rasne manjinske grupe).
AUTORITET
(lat. auctoritas=zakonita moć, vlast, ugled, uticaj) Izvorno, relacioni pojam, jer označava odnos moći među ljudima u kojem je jedna osoba ili grupa nadmoćna nad drugom. Kasnije, a. sve više označava osobu, grupu, instituciju ili ideju koja uživa poverenje, ugled , poštovanje i ima uticaj i/ili moć. Njegova moć može se zasnivati na stručnosti, moralnim vrlinama i znanju ili na sugestiji i sili, na ličnim osobinama ili na socijalnom položaju, pa se razlikuju racionalni i iracionalni autoritet, javni i naonimni autoritet, harizmatski i legalni autoritet.
 
 
  Pretraga sajta

 

Program ličnog razvoja
Asertivni trening – prijave u toku
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 16.03.2014.
Emocionalna pismenost – 4.05.2014.


Program ličnog razvoja
Asertivni trening – mart, 2014.
Emocionalna pismenost – prijave u toku
Stručno usavršavanje
Asertivni trening – 5.04.2014.
Emocionalna pismenost – prijave u toku

Prijava za kurs
Psihopolis institut
TA centar
Društvo psihoterapeuta Srbije
 
Telefonsko savetovanje Rečnik psiholoških pojmova Pratite grupu na Fecebook-u