Patološko kockanje
Prema DSM – IV klasifikaciji poremaćaja patološko kockanje se označava kao poremećaj kontrole impulsa (Davison, C. Neale, M, 1999).
Patološko kockanje podrazumeva izuzetno jaku želju za kockanjem i čestim periodima kockanja, što dovodi do gubitka u svim oblastima (narušavanja porodičnih i socijalnih odnosa, kršenje zakona i kriminalnih radnji kako bi se nabavio novac za kockanje). Ova strast nekada može da bude na izuzetno visokom nivou tako da se osoba izlaže raznim rizicima, kao što su: gubitak imovine, posla, porodice, prijatelja, a nekada rizikuju i sopstveni život.
Patološko kockanje je povezano sa životnom filozofijom „gubitnika“ u kojoj dominira nesvesna potreba za gubljenjem. Iako, osoba se nada da će ovoga puta biti pobednik, ipak na kraju ona potvrdi svoje osnovno uverenje da je gubitnik, što predstavlja psihološku dobit za pojedinca. Zbog toga osoba ponavlja takav obrazac ponašanja.
U osnovi osoba veruje da nije dovoljno kompetentna i vredna, zbog toga sebi za cilj postavlja spektakularne uspehe i ima fantaziju da će jednog dana, kada joj sreća posluži biti moćna. Ponekad ona ima iskustvo „uspeha“, ali je i to remeti u funkcionisanju zato što sebe u osnovi doživljava kao gubitnika, tako da ponovo sve stavlja na „crno“ i tako u krug.
Ciljevi terapije:
- Uočavanje i menjanje pogrešnih verovanja (zabluda) o sebi i životu i podsticanje realističke procene sebe i životnih situacija.
- Redukovanje potrebe za kompeticijom, spektakularnim uspehom i postavljanje relističkih ciljeva uspeha;
- Podstacanje samosvasnosti, razumevanje svojih fantazija i upravljanje njima;
- Podsticanje samopouzdanja i ljubavi prema sebi;
- Podsticanje samoodgovornosti;
- Suočavanje sa neprijatnim emocijama i uočavanje njihovih pozitivnih funkcija;
- Trening socijalnih i komunikacijskih veština.
|
